Ovaj tekst se neche baviti svim zatvorenicima na Kosovu. Sudbina mnogih mi nije poznata, posebno onih u ilegalnim zatvorima o kojima se dosta pricca. U ovom cclanku pisachu o pritvorenicima Okruzznog zatvora u Kosovskoj Mitrovici, ljudima koji vec ccetrdeset dana sstrajkom gladu pokussavaju da nadlezzne prenu iz birokratske uccmalosti i nateraju ih da se pozabave njima.

U pritvoru Okruzznog suda u Kosovskoj Mitrovici je oko 40 osoba, najvecim delom Srba. Svima su stavljena na teret veoma teska kriviccna dela (ratni zlocini, genocid, ubistva) koja povlacce dugogodissnje zatvorske kazne. Koliko mi je poznato, skoro niko od njih nije priznao izvrssenje ovih teskih kriviccnih dela.

Savremene medunarodne konvencije koje se bave ljudskim pravima daju pravo optuzzenom na praviccno i nepristrasno sudenje u razumnom roku. Pritvorenici Okruzznog zatvora u Kosovskoj Mitrovici nisu dobili ni jedno od ovih prava, mada su pojedini od njih gotovo vech godinu dana lisseni slobode.

Svako ko je ikada bio na Kosovu i razgovarao sa preostalim srpskim stanovnicima osetiche snazzno nepoverenje prema tamossnjim Albancima. To su svakako morali primetiti i predstavnici Ujedinjenih Nacija kojima je poverena celokupna civilna, pa i sudska vlast na Kosovu. Nije bitno za ovaj tekst koliko je to nepoverenje jako, koliko je opravdano i koji su mu razlozi. Bitno je da ono postoji. U takvoj atmosferi, tesko je, ali ne i nemoguce, izgraditi pravedan i praviccan pravni i pravosudni sistem, zasnovan na savremenim pravnim principima i standardima u pogledu posstovanja ljudskih prava.

Prva gresska u izgradnji pravosudnog sistema na Kosovu nastala je zbog neprihvatanja ove realnosti. Resenja o pritvoru protiv okrivljenih Srba, sa ssturim obrazlozzenjima i pozivanjem na dokaze veoma sumnjive vrednosti, donele su istrazzne sudije Albanci, po zahtevima javnih tuzzilaca koji su takode Albanci. O posetama pritvorenim Srbima odlucuju istrazzne sudije, dakle opet Albanci. Kada posetu dozvole samo jednom cclanu porodice u roku od dve nedelje i odrede da che ona trajati 15 minuta, pritvoreni to ne tumaci drugaccije nego kao izraz ssovinizma i revanssizma. O zzalbama protiv resenja o pritvorima odluccivali su opet sudije Albanci.

Velikom broju okrivljenih za ratne zloccine i genocid stavlja se na teret ucessche u vojnim, policijskim i paravojnim srpskim snagama koje su delovale na Kosovu do dolaska UN. Medu sudijama i javnim tuzziocima koji su odluccivali o slobodi i sudbini pritvorenih ccuo sam da ima dosta onih koji su osteceni ili se smatraju osstechenima od ranije srpske vlasti, onih kojima su bliski srodnici komssije ili prijatelji stradali u nedavnom ratu. Vecina Srba sa Kosova veruje da oni sadassnje pravosudne polozzaje u predmetima protiv pritvorenih Srba koriste i radi liccnog revanssizma.

Medu njima, ccuo sam, ima otpusstenih iz drzzavne sluzzbe iz najrazliccitijih, a ne samo politicckih razloga, ima kriviccno gonjenih od prethodne vlasti. Occigledno je da takvi ljudi ne predstavljaju nikakvu garanciju da che se optuzzenima pravedno i nepristrasno suditi. I umesto da novostvoreno pravosude preko istinski nepristrasnih delilaca pravde svojim odlukama stvara poverenje, doslo se do pravosudja koje samo produbljuje vec postojece medjunacionalno nepoverenje.

Zato mislim da se pravedan pravni sistem na Kosovu, sada a i u skorijoj buduchnosti, nece obezbediti dok Albanci sude Srbima. Iz razgovora sa kosovskim Srbima stekao sam utisak da bi veche poverenje imali u sudije bilo koje nacionalnosti samo ne albanske. Udovoljenje takvim zahtevima ni malo ne bi narussilo princip praviccnosti i nepristrasnosti. Naprotiv.

Pritvoreni ima pravo da zna po kom che mu se zakonu suditi i u kom postupku. Pritvoreni Srbi to ne znaju ni danas. U sudskim aktima urucenim pritvorenicima, stavljaju im se na teret radnje izvrsene pretezzno 1999. godine, ali im se istovremeno stavlja na teret da su tim radnjama izvrsili krivicno delo propisano Krivicnim zakonom Kosova. Krivicni zakon Kosova prestao je da vazzi 22.3.1989. godine, dakle 10 godina pre nego su dela izvrssena. U vreme izvrssenja dela vazzio je Krivicni zakon Republike Srbije.

Mada se u velikom broju sluccajeva zakonske definicije ovih kriviccnih dela podudaraju, pravno je neodrzzivo da neko odgovara po zakonu koji u vreme izvrssenja nekog dela uopsste nije bio na snazi a da sa druge strane ne odgovara za kriviccno delo propisano zakonom koji je bio na snazi. Prvobitnom uredbom Misije UN na Kosovu (u daljem tekstu : UNMIK) propisano je da che se primenjivati propisi koji su bili na snazi do 24.3.1999. godine osim ako su u suprotnosti sa odlukama UN ili opste prihvacenim standardima u zastiti ljudskih prava.

To bi znaccilo da che se na sve slucajeve primenjivati propisi Republike Srbije i SRJ koji su bili na snazi ukoliko nisu u suprotnosti sa gore pomenutim odlukama i principima. Ova odluka je promenjena novom odlukom UNMIK-a kojom je propisano da che se primenjivati propisi koji su na Kosovu bili na snazi do 22.3.1989. godine a tek ako odredena materija nije regulisana tim propisima onda propisi doneti posle 22.3.1989. godine ako nisu u suprotnosti sa gore pomenutim principima i odlukama. Ova promena se ne mozze pravdati ni jednim pravnim razlogom a jos manje razlozima praviccnosti.

Tako che se na Kosovu, ja mislim, prvi put u istoriji savremene pravne civilizacije, protivno svim pravnim pravilima i principima, suditi navodnim pocciniocima krivicnih dela po zakonima koji uopste nisu vazzili u vreme kada su ta dela navodno izvrsena. U ovako brzoj promeni u pravnom shvatanju Civilne misije UN pritvorenici vide ne samo kao potpuno neopravdano davanje ustupaka politicckim zahtevima Albanaca uz povrede svih vazzecih pravnih principa i normi vec i odsustvo zzelje da im se pruzzi elementarna pravna sigurnost u pogledu zakona koji che biti primenjen na njihov sluccaj.

Ovo je joss izrazzenije u nejasnochi i nedoreccenosti postupka po kome che se pritvorenima suditi. Prvo je pitanje na kom che se jeziku postupak voditi. Da li che sudija voditi postupak na albanskom jeziku, te che od tumacca zavisiti ssta che i kako prevesti optuzzenom Srbinu ? Predstavnicima UN je ukazano na potrebu da se postupak vodi na jeziku optuzzenog, ali do danas nikakav odgovor na ovaj zahtev nije dat. Prema tome, pritvoreni Srbi che ichi na sudjenje, a uopsste neche znati na kom jeziku che ih ispitivati sudija, ko che biti tumacc, sa kakvim znanjem i namerama.

Jos je vecha neizvesnost u pogledu pravila postupka koja che biti primenjivana. Naime, prema vazzechoj uredbi UN, primenjivache se odredbe jugoslovenskog Zakona o krivicnom postupku ako nisu u suprotnosti sa odlukama UN, njene misije na Kosovu i opsste prihvachenim standardima u posstovanju ljudskih prava. Da li jugoslovenski Zakon o kriviccnom postupku sadrzzi norme koje nisu u saglasnosti sa opste prihvachenim standardima u zastiti ljudskih prava i ako sadrzzi, koje su te odredbe ? Ni to pitanje do danas nije reseno. Tako pritvoreni mogu ocekivati da se odredbe Zakona o kriviccnom postupku primenjuju zavisno od ukusa onoga koji vodi postupak. Joss je manje jasno koje che norme sud primenjivati ako nadje da neku normu jugoslovenskog procesnog zakonodavstva ne treba primeniti. Da li che trazziti odgovarajucha ressenja u stranom pravu i u kom, da li che sam sud stvarati pravila po kojima che suditi ili mozzda primeniti obiccajno pravo koje mu je najblizze. Sve to ne daje moguchnost pritvorenim Srbima da pripreme svoju odbranu pred sudom.

Pritvorenicima, a posebno onim siromassnim koji ccine ogromnu vechinu, otezzano je i angazzovanje branilaca. Pravedno sudenje podrazumeva pravo okrivljenog da po svom izboru angazzuje advokata. Na Kosovu je ostalo veoma malo advokata srpske nacionalnosti. Zbog vech pomenutog medunacionalnog nepoverenja niko od njih nije zzeleo da svoj slucaj poveri albanskom advokatu. Trazzili su pomoch iz Srbije. Ukupno 25 advokata iz Beograda je izrazilo spremnost da preuzmu odbranu u ovim predmetima. Medutim, najveci broj pritvorenika je siromasan i nema sredstava za placanje odbrane.

U savremenim pravnim sistemima u takvim sluccajevima se postavlja branilac po izboru optuzzenog s tim da mu se naknada placha iz budzzetskih sredstava suda. Takvo resenje ima i Hasski Tribunal. Iako je na ovaj problem ukazano nadlezznim predstavnicima Ujedinjenih Nacija, odgovora i sada nema. Optuzzenima ostaje izbor - ili da prihvate advokata po sluzzbenoj duzznosti, po pravilu Albanca, ili da se osloni na besplatnu odbranu koja po pravilu vise koristi reklami branioca nego inetersima optuzzenog, ili da trazze sponzora za finansiranje svoje odbrane, koji po pravilu ima u prvom planu svoje interese.

Da zakljucim : Pritvorenici iz Kosovske Mitrovice sstrajkuju zbog odsustva pravnih i stvarnih garantija da che im nepristrasan sud pravedno suditi u razumnom roku. Upravo ono sto medjunarodne pravne norme i garantuju osobama lisenim slobode. Prema tome razlozi fer sudenja u konkretnom slucaju zahtevaju :

1. da pritvorenicima iz Kosovske Mitrovice sudi nepristrasan sud sastavljen od sudija iz inostranstva koje nisu bile ukljuccene u sukobe na Kosovu ;

2. da im se sudi na njihovom jeziku uz uccessche verifikovanih tumacca;

3. da im se sudi po zakonima koji su vazzili u vreme izvrssenja dela koja im se stavljaju na teret, i po normama postupka koje ce unapred biti poznate i

4. da im se omoguci angazzovanje branilaca po sopstvenom izboru na teret budzzetskih sredstava organa koji vodi postupak odnosno UNMIK-a.

(Autor je advokat iz Beograda)

Maja 2000.