Kosovska Mitrovica vech devet meseci egzistira u atmosferi permanentne krize i svakodnevnih napetosti. Od dolaska medjunarodnih mirovnih snaga situacija se drasticcno pogorssala. U severnom delu grada zadrzzalo se oko sedam hiljada izbeglica iz drugih delova Kosova. U gradu zzivi i 12 hiljada Mitrovccana. Albanski ekstremisti sve vreme nastoje da i ovaj deo Kosova etniccki occiste od Srba.

U proteklih devet meseci ubijena su 23 Srbina, kidnapovano je 28 Srba, jedan Musliman i dva Roma. U teroristicckim napadima ranjeno je preko 70 zzitelja ovog grada. Srbi su proterani iz 34 sela vuccitrnske opsstine. U juzznom delu grada sada zzive dva pravoslavna svesstenika i cclanovi njihovih porodica. Oni zzive u crkvi, koja je okruzzena oklopnim transporterima francuske vojske. U severnom delu grada, pored Srba, zzivi i oko dve hiljade Albanaca.

Glavni problem je elementarna bezbednost, koju nisu uspeli da osiguraju pripadnici KFOR-a i medjunarodne policije. U samom severnom delu Mitrovice je relativno bezbedno, ali uz stalnu opasnost od teroristicckih napada i diverzija. Medjutim,srpski zzivalj u selima Gojbulja, Slatina, Banjska, Grace, Mirocce i Priluzzje, kao i zzitelji sela Banje i Suvo Grlo, zzive u rezervatu. Iz sela i u selo mogu samo uz obezbedjenje snaga KFOR-a. Ne mogu da obradjuju zemlju, tessko im se dopremaju hrana i lekovi, obezbedjeni su samo nizzi stepeni sskolovanja, nemaju struje, vodu, telefonske linije. Zzive u strahu i besperpektivnosti. Messtani sela Slatina su pod stalnim pritiskom Albanaca i vech su na izmaku snaga.

Srbi u regionu severnog Kosova su, posle odlaska drzzavnih institucija drzzave Srbije sa ovih prostora, ostavljeni na milost i nemilost. Medjunarodne mirovne snage nisu pokazivale spremnost, ni sposobnost da uspessno zasstite srpski zzivalj. Srbima je preostalo jedino da se samoorganizuju, da odbrane porodice i imovinu. Pokazalo se da samo dobro organizovani Srbi mogu da nateraju KFOR i UNMIK da ih zasstiti. Kosovskoj Mitrovici je to do sada uspelo.

Organizovati otpor u uslovima kada su albanski ekstremisti samo promenili uniforme, ali ne i snagu i ciljeve, u uslovima strahovite medijske i politiccke satanizacije Srba, u uslovima konstantnog straha,bez ekonomske pomochi,nije nimalo lako. Otpor Srba je occajniccka reakcija na ugrozzenost opstanka. Ljudi su svesni da izbeglisstvo u ekonomski razbijenu i politiccki razjedinjenu Srbiju nije ressenje i odluccili su da ostanu u svojim domovima da se brane, bez oruzzja i samo uz pomoch hrabrosti i pameti.

Metode pritiska na srpski zzivalj u ovom delu Kosova su sada slozzenije i opasnije. Uz stalne pritiske terorista, koji zadrzzavaju visok stepen nesigurnosti gradjana, sada su prisutni politiccki pritisci medjunarodne zajednice. Nastoji se da se vesstaccki izbalansira krivica prilikom svakog incidenta. Izmisslja se postojanje nekakvih paravojnih srpskih snaga,imputira se da su uzroccnici krize ljudi iz senke rezzima u Srbiji, ssto predstavlja jevtinu diskvalifikaciju pojedinaca, naroda i njegovih susstinskih zahteva.

Medjunarodna zajednica ne zzeli da se suocci sa ccinjenicom da su na Kosovu ugrozzeni samo Srbi, da su u svim incidentima samo Srbi zzrtve, da je srpska imovina poharana i da je u toku proces ccupanja najdubljih srpskih korena. Krivica se svaljuje na zzrtvu.

Takav odnos medjunarodnih snaga mira albanski ekstremisti vessto koriste i pokussavaju da stvore situaciju u kojoj che Kosovo bez Srba dovesti medjunarodnu zajednicu pred svrssen ccin stvaranja albanske drzzave na srpskoj zemlji. Nastoje da primene takozvani hrvatski recept-da proteraju sve Srbe, pa da tek onda zapoccne formalni proces simbolicckog povratka Srba, nesposobnih da se bilo kako organizuju. Prakticcno, jedina ozbiljnija smetnja ovom projektu je Kosovska Mitrovica i zbog toga je trn u oku albanskim separatistima i ekstremistima.

Srpska zajednica u Kosovskoj Mitrovici i u regionu Severnog Kosova je do sada pokazala dobru volju za saradnju sa medjunarodnim mirovnim snagama, pokazala visok stepen tolerancije. Ne provociramo sukobe, ne podizzemo napetosti. Ali,od Srba ne treba occekivati da pristanu na pogubnu varijantu da napuste svoje domove i krenu u joss vechu neizvesnost. Nassa politika je politika opstanka i to je jedina osnova na kojoj trazzimo ressenja. Opstanak koji nikoga ne ugrozzava.

Najbitnije je da se osigura bezbednost i da se i Srbima ne uskrachuju prava. U atmosferi sigurnosti, perspektive che se lako otvoriti i obezbediche se civilizacijska komunikacija izmedju razliccitih etnicckih zajednica. Ne treba gajiti iluziju da che preko nochi nestati antagonizmi,da che se zaboraviti zloccini i da che nastupiti idila. Takav ccarobni sstapich nema niko,posebno ne ovakva medjunarodna zajednica, koja na Kosovu nastupa pomalo pristrasno, koja na suptilan naccin protezzira albanski separatizam i nema sluha ni za elementarne srpske zahteve.

Pre svega treba osigurati uslove za povratak Srba koji su pobegli pred albanskim terorom. Kad to obezbedi, medjunarodna zajednica mozze da se pohvali da je otpoccela ressavanje kosovske krize. Da bi ressila probleme,medjunarodna zajednica treba da utvrdi dijagnozu, pa da primeni terapiju.

1.Potrebno je da taccno utvrdi ssta se sve dogadjalo na prostorima Kosova od dolaska snaga KFOR-a, ko i na koji naccin ugrozzava ljudska prava.Ko je i kako vrssio zloccine nad Srbima? Da locira izvrssioce i naredbodavce zloccina nad Srbima i da ih izvede pred lice pravde.To je prvi korak u zaustavljanju terora.

2.Medjunarodna zajednica mora da se izjasni o tome koja je etniccka zajednica ugrozzena i da izadje sa predlogom mera kako da se ona zasstiti.

3.Najbolji lek za spreccavanje daljih pritisaka i ressavanje problema je povratak proteranih Srba. Smatramo da je poslednji momenat da se, posle devet meseci, donese konkretan i precizan plan o povratku proteranih. Projekat mora da precizira dinamiku, zaduzzenja za organizacije i pojedince, fizziccko obezbedjenje podruccja i potpuni nadzor nad celim projektom.

Poccetak realizacije tog projekta uveriche Srbe u dobre namere medjunarodne zajednice i ubrzache njihovu integraciju u novo kosovsko drusstvo sa visokim stepenom autonomije u okviru Srbije i Jugoslavije.

U nastojanju da obezbede pozitivnu ocenu za occigledno neuspessnu misiju,predstavnici medjunarodne zajednice vuku ishitrene i pogressne poteze. Forsiranje popisa zbog izbora i insistiranje na uccesschu Srba u Privremenom administrativnom vechu Kosova su njihove najnovije gresske. Time bi srpsko pitanje na Kosovu bilo skinuto sa dnevnog reda, jer bi se dao legitimitet sadassnjem stanju, nastavku etnicckog ccisschenja i jednonacionalnom, albanskom Kosovu. Mi se zbog toga protivimo ulasku u PAVK, ne prihvatamo popis, niti izbore, bez prethodnog povratka proteranih Srba.

(Autor je predsednik Izvrssnog odbora Srpskog nacionalnog vecha u Kosovskoj Mitrovici)

Marta 2.000.