"Godinu dana posle" je danasnja kosovska kontraverza. Za jedne to je godisnjica "oslobodjenja", za druge godisnjica tamnovanja u zatvoru nametnute krivice. U ovako drasticnoj razlici tumaccenja tih "godinu dana posle" skriva se srzz novonastalog kosovskog apartheida. Jer krivaca ovde, unutar izolovanih srpskih enklava, nema.

Pa gde onda traziti krivce za ccinjenicu da Srbima na Kosovu statistika ne ide u prilog? 250.000 izbeglih, 899 ubijenih, oko 1200 kidnapovanih o kojima se nista ne zna ( u logorima? pritvorima? ubijeni?). Cini se da "godinu dana posle" jedina brojka koja po Srbe bezopasno raste jeste broj na kalendaru.

Danas, godinu dana kasnije, Kosovo je bez 80 crkava i manastira, nekih ccak iz 13-og i 14-og veka.

Istorija krvari. Srbi vise nemaju prava da veruju. Tako je presudilo novo Kosovo.

Fassizam koji je eskalirao na Kosovu uveo je nova pravila. U etniccki ccistim gradovima (s izuzetkom 1/6 Kosovske Mitrovice koju i dalje drze Srbi) ta pravila se sprovode bez izuzetka. Vise nikog ne ccude nasrtaji na one koji govore srpskim jezikom (ili bilo kojim slovenskim koji je nalik srpskom). Jeziccki kao i sveukupni kulturni genocid nad Srbima je prouzrokovao egzogus ccitavog jednog univerziteta sa 12.000 profesora i studenata. Literature na srpskom jeziku nema. Na lomacci ljudskih prava nema ni ostataka slobode govora.

ZZivot unutar srpskih enklava je izuzetno tezzak. Srbi, getoizirani u krugu od nekoliko kilometara, svesni su da bi svaki izlazak van (bez pratnje) znacio sigurnu smrt. Izolovanost uzima danak. Ljudi su svesni bezizlaznosti trenutne situacije. Moraju se zapitati : a sta sa decom? Kao sto je negde neko vech lepo napisao : proleche je svuda sem na Kosovu!

Za petnaestoro srpske dece u prisstevackoj zgradi YU programa zima jos uvek traje. Neki od njih danas u pratnji KFOR vojnika odlaze u grad da kupe novu igracku. Pre polaska ih upozoravaju da ne progovaraju na srpskom zbog bezbednosti. On,vojnik zaduzen za njihovu sigurnost, kupiche im ssta god zzele. Ali samo neka budu tihi da ih neko ne ccuje,ne primeti i ne "osveti" im se za "zloccine". Tek nekoliko njih je ove godine stasalo za sskolu. Neka njihove godine govore o njihovoj "krivici".

Pre nessto visse od godinu dana svet je reagovao zbog proterivanja 800.000 Albanca, ssto je oko 50odsto albanske populacije na Kosovu. SSta che sada svet preduzeti s obzirom da je 70 odsto srpske populacije proterano? Godinu dana pitam se : zassto?

Zar zato da Albanci mogu da ubijaju ? Koja su ressenja ? Iz vazduha ili sa zemlje?

(Autorka je cclan Srpskog nacionalnog vecha Kosova i Metohije)

Juna 2000.
 

Dakle, zaustavljen je ratni pozzar koji je pretio da zahvati ccitav region jugoistoccne Evrope i opasno ugrozi evropski mir.

Da je NATO ustuknuo pred Milossevichevom drskosschu i agresivnosschu, danas na Kosovu ne bi bilo Albanaca, ali bi oni bili svjetski i evropski problem. Besumnje bi ojaccala i omasovila se albanska gerila i dugo ne bi bilo mira ne samo na Kosovu vec u celom regionu. Tessko je zamisliti ssta bi se dogodilo sa Makedonijom, a mozzda vech ni Crna Gora visse ne bi postojala pred osionom i zahuktalom Milosseviccevom agresivnosschu.

Prisustvo medjunarodnih mirovnih snaga na Kosovu od stratesskog je znaccaja za dugoroccni mir i regionu, a time i za brzu "evropeizaciju" Balkana.

Na Kosovo se postepeno vracha mir, ono se uspjessno revitalizira i to je vidljivo na svakom koraku. U toku je ogroman posao na obnovi porussenih domova i zapoccinjanju opsteg razvoja. Kosovo je daleko od stanja u kojem je bilo do prije godinu dana. Naravno, duboke su rane i ozziljci velikih stradanja, ponizzenja, patnji ljudi od onoga sto je srbijanski rezzim radio vise od deset godina na ovim prostorima.

Samo tokom tri mjeseca prossle godine, po nepotpunim procjenama, srpske snage su pobile oko trinaest hiljada Albanaca, oko 3000 ljudi je nestalo, preko 1300 ih je i danas u zatvorima sirom Srbije.... Ogromne su jos uvek frustracije, ogorcenje, revolt ....Posledice su slucajevi osvete, revansizma, pomracenja uma, ubijanje i nasrtanje na Srbe i pripadnike drugih etnicckih zajednica. Stradaju cak i Bossnjaci koji ni na kakav nacin nisu odgovorni za ono sto se dogadjalo.Stradaju Srbi koji nisu uccestovali u zloccinima. Medjunarodne snage danas sstite Srbe i pitanje je da li bi ih uopsste visse bilo na Kosovu da nisu pod njihovom zasstitom.

Prisustvo medjunarodne zajednice na Kosovu posredno ima znaccajnu ulogu i za moguchu promenu rezzima i za demokratizaciju Srbije. Nakon poraza jedne pogressne politike sadassnjeg rezzima na Kosovu, koja je iscrpljivala Srbiju iluzijom da se Kosovo moze trajno zadrzzati silom i represijom, Srbija se polako trezni od tih zabluda. Sve je manje opijena iracionalnim kosovskim mitom. Koliko god izgleda da je NATO intervencija na krachi rok ojaccala Milossevichevu liccnu vlast, njemu su zapravo odbrojani dani. Da nije bilo ove intervencije gde bi mu i kada bio kraj! Ovako je sateran u chossak, Srbija je bliza demokratiji nego ikada ranije, blizza je oslobodjenju od Miloseviceve diktature.

NATO je dobio rat za Kosovo. Sada Kosovo treba da dobije bitku za trajni mir. To znacci mir i sigurnost za sve gradjane bez obzira na etniccku, versku i svaku drugu pripadnost. Ovu bitku moraju dobiti gradjani Kosova, pre svega Albanci kao vechinsko stanovnisstvo. Ali je nije moguche dobiti bez prisustva medjunarodne zajednice i njene aktivne uloge i pomoci u tome.

Mnogi od nas Albanaca nisu zamisljali slobodu kao stanje kakvo sada imamo. Vechina stanovnisstva zzeli zzivot u uslovima tolerancije, demokratije, mira i bezbednosti, zasstichenih ljudskih prava. Vechina ne zzeli da razni ekstremisti uzimaju pravdu u svoje ruke, vech da funkcionira pravna drzzava, da se suzbije kriminal..Preovladava missljenje da su osvete i revanssizam sluccajevi sstetni za Kosovo i za Albance. Uostalom, zna se da osveta i mrzznja nisu dobar saveznik u borbi za napredak, za buduchnost.

Onima koji zzele dobro Kosovu ne mozze biti svejedno ako se raspolozzenje medjunarodne zajednice okreche protiv nas. Najgore ssto se moze dogoditi Albancima je gubitak podrsske medjunarodne zajednice. Zato je onemoguchavanje ekstremista i kriminalaca susstinski interes svih kosovskih gradjana. Nije medjunarodna zajednica zasstitila Albance od zloccina da bi oni pod njenom zasstitom ccinili zloccine nad drugima.

Medjunarodne mirovne snage che dugo ostati na Kosovu, jer je u pitanju occuvanje stratesskog mira u regionu. Ali nije stvar samo u tome da se Kosovo zasstiti od ponavljanja zloccina kakvi su ccinjeni do pre godinu dana, vech kako da se uz medjunarodno prisustvo i podrssku razvija u pravcu demokratskog, tolerantnog i ekonomski prosperitetnog drusstva.

(Autor je advokat i politicki analiticar iz Pristine)

Juna 2000.