Tema:
Mediji na Kosovu
Autori:
Milivoje Mihajlovich
Kosovski informativni prostor karakterisse potpuna podela na srpske ialbanske medije.
Prakticcno ne postoji medij koji je obezbedio prisustvo na celomprostoru, a to nije samo zbog jezicckih barijera, vech i zbog velikepodeljenosti dve etniccke zajednice. Mediji su poslednjih desetakgodina postali ogledalo, pa i zamajac etnicckih, verskih, istorijskih,kulturnih i posebno politicckih razlika na Kosovu i Metohiji.
Danas u juzznoj srpskoj pokrajini izlazi preko 50 dnevnih iperiodiccnih listova i ccasopisa na albanskom jeziku. Najvechi tirazzobezbedili su dnevnici " Koha ditore" i "Bujku" i nedeljnik "Zeri".Na turskom jeziku izlazi list "Tan" i emituje se program na Radiju iTeleviziji Prisstina.
Medijsku sliku na srpskom jeziku na Kosovu i Metohiji zaokruzzujuRadio i Televizija Prisstina i dnevni list "Jedinstvo".
Mediji su postali glavni instrument za produbljivanje nacionalnih ipoliticckih razlika na Kosovu i Metohiji i jedan od generatorapostojeche krize.
SStampa koja izlazi na albanskom jeziku nije pod kontrolom drzzaveSrbije i u susstini od 1990. godine je u sluzzbi pothranjivanjailuzije o postojanju nepostojeche albanske drzzave, takozvaneRepublike Kosovo. Samim tim politiccka osnova sstampe na albanskomjeziku svodi se na nastojanje da se ideja o drzzavi pretvori ustvarnu drzzavu.
SStampa na albanskom jeziku na Kosovu i Metohiji je , dobrim delom,pod kontrolom ilegalne drzzave ili politicckih grupacija kojerazliccitim metodama nastoje da stvore albansku drzzavu na Kosovu iMetohiji.
U dnevnicima na albanskom jeziku o Srbiji se redovno govori kao ostranom okupatoru, Ibrahim Rugova se iskljuccivo predstavlja kao"predsednik Republike Kosovo" , prechutkuju se teroristiccki napadi iubistva policajaca, objavljuju se svojevrsne poternice protiv onihAlbanaca koji se ne slazzu sa idejama separatizma i koji na bilo kojinaccin pokazuju sklonost da posstuju zakone drzzave Srbije i njenurealnost. Objavljuju se oglasi da se porodice odriccu tih ljudi, a kadneko od njih strada u teroristicckom napadu dnevnici na albanskomjeziku odbijaju zahtev njegove porodice da se objavi umrlica.
Svakodnevno, vech nekoliko godina, vremenska prognoza se prikazuje nakarti zamissljene Velike Albanije.
Poslednjih meseci, deo periodiccne sstampe ("Kombi", "Gazetasschiptare") popularissu terorizam albanskih ekstremista i zagovarajuoruzzanu pobunu na Kosovu i Metohiji. Zloccine terorista pripisujupoliciji i afirmissu vinovnike teroristicckih napada. Albanskasstampa je najblizze prinela plamen do fitilja na "balkanskom buretubaruta".
Koji politiccki cilj mozze opravdati ssirenje mrzznje koja vodi ukatastrofu?
S druge strane, srpska populacija je u najvechoj meri oslonjena nasstampu koja izlazi u Beogradu i politiccke stavove vladajuche iopozicionih partija u republicckom centru.
Na lokalnom nivou ne postoji nijedan srpski medij koji nije podkontrolom drzzave. To, pre svega, svedocci o odsustvu mnjenja istavova lokalnog stanovnisstva u medijskoj komunikaciji. Tako sedessava da slovenski zzivalj na Kosovu i Metohiji ccesto bivamedijski uvuccen u stranaccke politiccke sukobe na nivouJugoslavije i Srbije koji potiskuju stvarne probleme onih koji zzivena ovom podruccju.
Zbog izuzetne vazznosti koju Kosovo i Metohija ima za svakupolticcku stranku u Srbiji, pa tako i vlast, tessko je occekivati dabi se takva medijska situacija mogla ubrzo promeniti.
Izuzetna etniccka podeljenost uslovila je da se sstampa na srpskomjeziku veoma malo bavi problemima "obiccnih ljudi" iz albanskezajednice.
Medijima na Kosovu i Metohiji bi osnovni cilj trebalo da bude mir itrazzenje reccenja kako do njega dochi, a izbechi nasilje , smrt imrzznju.
Autor je glavni i odgovorni urednik Media centra Prisstina
Mufail Limani
"NN je sinoch, prilikom pretresa kuche radi navodnog nedozvoljenogposedovanja oruzzja, pretuccen od strane policajaca, pred svojimblizznjima, koji su saccuvali hladnokrvnost i nisu naseli naprovokaciju". Ovo je jedan primer onoga ssto se mozze smatratitipiccnim naccinom izvesstavanja kosovskih albanskih novina, sve dopoccetka ove godine. Iz ovog primera, koji je samo na prvi pogledsmessan, mozze se izvuchi situacija novijeg kosovskog novinarstva,koje je stalno pred dilemom: ssta birati izmedju profesije i misije.Razume se, "profesija" u pomenutoj vesti je da je neko pretuccen predblizznjima, a "misija", to je ona evidentno propagirana hladnokrvnosti neuzvrachanje.
A nije mnogo nerazumljivo ssto je vremenom, u kosovskoj sstampi,preovladalo to "misionarstvo", jer izvesstavati o onome ssto se zbivaprevisse hladno, samo sa ccinjenicama, ili sa previsse logiccnimkomentarima, izgledalo je previsse opasno po stvarnost... A kosovskase stvarnost, svakodnevna i neselektivna represija, ubistva, batinanjai nipodasstavanje elementarnih ljudskih prava Albanaca, u tom periodudominacije "misionarstva", odvijala stvaranjem opssteg utiska da cheovde zaista dochi neko - "Supermen" (americcki ambasador Majls)- i dache onda, i to vro brzo, prestati sve to.
"Jedino tako se mogu ccuvati mir i zzivoti ljudi na Kosovu" kazzu idanas oni koji novinarstvo na Kosovu smatraju pretezzno misijom;primer za takvu vrstu novinarstva je bio dnevnik "Bujku", koji je,pride, bio izuzetno militantan sa svima onim Albancima koji supokussavali da kazzu da lazz nissta ne lecci.
Lazz je na Kosovu bila prva zzrtva
U medjuvremenu, na kosovskom medijsknom prostoru se dogodila jednatiha revolucija - satelitske antene! Ljudi su kupovali te antene da bipratili dvoccasovni televizijski program, koji preko satelita emitujeTelevizija Albanije. Ali, poluccasovne vesti koje u sklopu togprograma priprema redakcija kosovskih novinara, nisu bile tolikorevolucionarne. Ljudi su sada mogli da prate CNN, BBC, Euronews itd.,i da shvate da ih tamo, zapravo, nema nigde, iako u "nassim" vestima inovinama uvek ispada da smo pri vrhu agendi medjunarodne zajednice.Tako je stvorena situacija u kojoj se gubila prvobitna apsolutnakontrola "misionara" nad javnim mnjenjem Albanaca na Kosovu. To jebilo pracheno i izvesstavanjem i analizama u kosovskim politicckimnedeljnicima koji su pokussavali da artikulissu politiccku stvarnostna Kosovu i oko Kosovskog pitanja.
A onda se desilo! Studentske demonstracije 1. oktobra prossle godineizvele su Albance na ulice. Usledili su prvi napadi na sela naDrenici. A posle toga, povodom sahrane jedne od zzrtvi napada, izlazakprvih naoruzzanih Albanaca (OVK) na scenu. Pripadnici studentskogpokreta, na ccelu sa Bujarom Dugolijem, govorili su o tome da ne vredivisse sedeti i ccekati, nego da treba uraditi nessto, bardemonstrirati. SSaban Jassari, glava porodice izmasakrirane u martuove godine, u januaru je govorio - javno - da njegova porodica "nechenikud iz svoje kuche". A onda se desilo to ssto se zna: policija jenapala Prekaze. I ishod je poznat...
Kazze se da je obiccno u svakom ratu prva zzrtva - istina. No, naKosovu je, kad govorimo o novinarstvu, bilo upravo obrnuto. Niko naKosovu visse nije spreman da zzivi u lazzi. U situaciji kada je najavno mnjenje na Kosovu skoro nemoguche uticati, a kamo likontrolisati ga (satelitske antene, izlazak listova za raznolikimuredjivacckim koncepcijama, pracheno uz sve jasnije nijansiranjeraznolikosti politicckog tela Albanaca, pri ccemu je ono ssto se zbivasa DSK najznaccajnije), sve su brojniji oni koji govore o jednoj vrstiKosovskog (pred)ratnog haosa. A i ssta rechi ccoveku kome se oko kuchevrti svaki dan policijska kolona bornih kola? Govoriti mu o znaccajurezolucije Saveta Bezbednosti, i to posle bosanskog iskustva?
Jednom reccju, povratak u stvarnost je bio bolan dogadjaj za sve, paccak i za kosovske novinare.
Potraga za izgubljenim argumentima
Dugo propagiranje politike bezuslovnog mira u occekivanju nagrade zaiskazano strpljenje Albanaca, propaganda koja je u svojoj matrici bilaodseccena od stvarnosti, izrodila se u nessto vrlo opasno: oni kojigovore i pissu o miru danas su sve manje ubedljivi. Ima tu i jednopitanje koje se, u sklopu razmissljanja o medijima na Kosovu, namechesamo od sebe: da li kosovski novinari mogu da uccine nessto u smislustvaranja javnog mnjenja koje bi bilo protiv rata? Mogu, ali im za totrebaju argumenti...
Zato je u albanskim medijima danas toliko malo "domachih" komentara ianaliza, da se mozze reci da ih zapravo i nema u punom smislu tihrecci, bar ne onih koji se bave centralnim pitanjima. Istovremeno, iz"referendumskog" RTS-a na Kosovo stizzu slike na kojima Albanacazapravo i nema. A to je izgleda i matrica sprskog ressenja: Kosovo bezAlbanaca. Znajuchi, pritom, da nijedna stranka iz opozicije nije rekla"ne" referendumu, i da su svi srpski mediji koji imaju pristup naKosovu ili apsolutno uz Milosevicha, ili sumnjivo ambivalentni, ostajemalo nade za bezbolan povratak srbokomunista i srboradikala, a isrbodemokrata, u stvarnonst koja je oduvek govorila da je Kosovo zaSrbiju jedna tudja zemlja. Oni se svojim ponassanjem na Kosovu, a iizjassnjavanjem oko Kosovsvkog pitanja, tako i ponassaju.
(Autor je urednik u nedeljniku "Zeri")
