KOSOVO ON-LINE

Tema:
Status Kosova
Autori:

Adem Demachi

Prof.dr Milica Pejanovich-Djurissich

Adem Demachi
Sve ssto je do sada g. Milossevich uccinio na politicckom planu je usuprotnosti sa zdravim razumom a u skladu sa njegovim ciljem da odrzzina vlasti sebe i svoju politiccku klasu, ssto je i bez novih dokazadovoljno poznato.

Celokupno politiccko delovanje g. Milossevicha je u sluzzbiporobljavanja ljudi i nanossenja nepravdi, te je kao takvo usuprotnosti sa zakonom o neprekinutom kretanju ka slobodi.

Internacionalizacija pitanja Kosova bi u izvesnoj meri olakssalakomunikaciju izmedju medjunarodnih faktora i rezzima u Beogradu.Beogradu bi bio ostavljen vechi manevarski prostor, possto biposrednik najverovatnije bio predstavnik OEBS-a ili Saveta Evrope.Skorassnje iskustvo pokazuje da je rezzim u Beogradu u stanju daiskoristi razlike koje postoje izmedju cclanica Evropske Unije da biostvario svoje hegemonisticcke ciljeve.

Srpsko rukovodstvo occekuje da kada je recc o Kosovu, zbog njegovogopasnog polozzaja, nadlezzni medjunarodni faktori, posebno SjedinjeneAmericcke Drzzave, ne bi dozvolili da se ponovi iskustvo Bosne iHercegovine. Zbog toga che rezzim u Beogradu ucciniti sve ssto je unjegovoj mochi da navede srpski narod da se izjasni protivinternacionalizacije kosovskog pitanja.

Posrednici su od kljuccnog znaccaja, jer internacionalizacija sama posebi ne mozze da ressi pitanje Kosova. Posle tesskog iskustva Bosne iHercegovine, kao i posle pokolja u oblasti Drenice i Metohije, ccvrstosam uveren da je visse nego neophodno da SAD posreduju i garantujupregovore izmedju Albanaca i Srba. Pomoch i podrsska Evrope SAD-u jevazzna, ali Amerikanci treba da preuzmu odgovornost za pripremu i tokpregovora, kao i da garantuju da che njegove eventualne odluke bitiprimenjene. Praksa je pokazala da jedino Amerikanci imaju neophodneinstrumente da se taj tezzak zadatak uspessno privede kraju.

U sluccaju negativnog (ne)iznenadjenja koje su pripremile politicckaklasa i vojno-policijska grupacija na ccelu sa g. Milossevichem,srpska policija che se vratiti u vreme i na mesto svoje nepopravljivegresske u pogledu Kosova i bivsse Jugoslavije.

Marta 1989. godine, srpski teroristiccki rezzim je protivustavno izauvek ubio u dussama porobljenih Albanaca svaku moguchnost zaprihvatanje bilo kakve autonomije Kosova u okviru Srbije.

U januaru, februaru i martu 1998. godine, teroristiccki rezzim uBeogradu, sa svojim pokoljima u Drenici i na Metohiji, ubio je jednomza svagda i moguchnost da Kosovo postane trecha republika u okvirujugoslovenske federacije.

Ukoliko je svet voljan da na vreme zaustavi planove, ciljeve inastojanja g. Milossevicha i g. Ssesselja da "posrbe" Kosovo, onda kaojedino moguche kompromisno ressenje ostaje uspostavljanje Malebalkanske konfederacije, Balkanije.

Oni koji su zainteresovani mogu se ovde upoznati sa susstinomprojekta. Ovo je samo nastojanje da se fomulisse politiccka susstinaza moguchu organizaciju zzivota u uniji slobodnih i suverenihbalkanskih drzzava. Ono je u funkciji primene volje koju je narodKosova iskazao na referendumu odrzzanom septembra 1991. godine.

Umesto mog komentara, citirachu izvod iz projekta "Balkanija":

"Da bi se spreccilo dalje krvoproliche izmedju albanskog naroda sajedne strane, i Srba i Crnogoraca sa druge;

da bi se izbeglo krvoproliche gore nego ono u Bosni i Hercegovini;

da bi se najvisse moguche occuvali interesi Albanaca, Srba iCrnogoraca;

da bi se ispunili stalni zahtevi medjunarodnih faktora u pogledunasilne promene granica na prostoru bivsse Jugoslavije;

da bi se stvorili konkretni i realni uslovi za pravedno i trajnoressenje na prostoru bivsse Jugoslaviji i na Balkanu, predlazzemsledeche:

Mala balkanska konfederacija (u daljem tekstu Balkanija) ne bi imalaustav. Postojala bi jedino povelja, u obliku sveccane izjave, koju bisaccinile tri strane u duhu prevazilazzenja prosslosti i otvaranjanove ere u odnosima izmedju slobodnih i suverenih balkanskih drzzava".

Prva tri cclana projekta "Balkanija" bila bi sledecha:

1. Balkanija je unija tri sekularne, slobodne i suverene drzzaveBalkanskog poluostrva - Kosova, Crne Gore i Srbije.

2. Pravo na pristupanje i napusstanje Balkanije je neotudjivo,neogranicceno i nesporno.

3. Svaka od cclanica Balkanije ima svoje mesto u medjunarodnimorganizacijama, kao ssto su Ujedninjene nacije, i sliccno.

Mala balkanska konfederacija (Balkanija) zadala bi smrtonosni udaracsrpskom hegemonizmu i pan-slovenskoj megalomaniji. Tek tada bi procesraspada na prostoru bivsse Jugoslavije mogao da se pretvori u procesintegracija bez prepreka.

Projekt "Balkanija" jedini mozze da prevazidje nesporazume izmedjupojedinih balkanskih drzzava, koje nikada ne bi podrzzale ujedinjenjeKosova i Albanije ili stvaranje nezavisne drzzave Kosova.

U ovoj konfederaciji, albanski narod Kosova sa svojom drzzavom irelevantnim mehanizmima odbrane imao bi sigurniju buduchnost iistovremeno bi odrzzao vezu sa svojim sunarodnicima u Srbiji, CrnojGori, Albaniji i Makedoniji.

Jedino u ovakvoj konfederaciji Srbi i Crnogorci sa Kosova ne bi bilidegradirani u nacionalnu manjinu, vech bi ostali ravnopravni saAlbancima.

Jedino bi projekt "Balkanija" mogao da sprecci nezzeljenudestabilizaciju Makedonije, a ccim bi se Mala balkanska konfederacijapokazala uspessnom, Makedonija bi joj pristupila. To bi bio naccin zastvaranje Srednje balkanske konfederacije, u kojoj albanski narod uMakedoniji ne bi bio tretiran kao nacionalna manjina u samojMakedoniji.

Ubrzo potom, i Bosna i Hercegovina bi pristupile Srednjoj balkanskojkonfederaciji.

Mada iz danassnje perspektive to izgleda nemoguche, i Hrvatska bi,privuccena nuzznim i snazznim interesima, pristupila uniji, ccime bibio otvoren put za stvaranje Velike balkanske konfederacije.

Na taj naccin, Balkan bi prestao da bude zzarisste krize i sissao bisa dnevnog reda medjunarodne politike, gde bi bio zamenjen Rusijom,Kinom i Indijom.

Ovo je moj predlog za buduchi razvoj dogadjaja, bez obzira na ishodreferenduma od 23. aprila 1998. godine u Srbiji.

Nasuprot ovoj civilizovanoj opciji, politicka klasa ivojno-policijaska grupacija u Srbiji, na ccelu sa g. Milossevichem ig. Ssesseljem, pripremaju drugu -- varvarsku i krvavu.

Pitam se da li che Amerika i Evropa oklevati da primene svoje ogromnemoguchnosti i sredstva da bi spreccile mrzznju i histeriju protivporobljenog albanskog naroda i civilizovanog i slobodnog sveta? Pitamse da li che sprecciti novi rat na Balkanu sa svim straviccnimposledicama koje pripremaju g. Milossevich i g. Ssesselj?

Oni se ne ssale. Oni rasporedjuju svoju policiju, vojsku i najtezzenaoruzzanje na sva kljuccna mesta na Kosovu da bi spreccilineprekinuto kretanje ka slobodi.

Spreccimo ih u tome!

Adem Demaci

(Autor je predsednik Parlamentarne partije Kosova)



Prof.dr Milica Pejanovich-Djurissich
Rjessavanje statusa manjinskih naroda svugdje u savremenoj Evropi jeprevashodno zasnovano na demokratskim naccelima, pa je i problemKosova demokratsko pitanje a ne teritorijalni problem.

Danas, na zzalost, o Kosovu kao teritorijalnom problemu na istovjetannaccin razmissljaju i aktuelne vlasti u Srbiji i legitimnipredstavnici albanskog naroda na Kosovu. Ovdje nije dovoljno samokonstatovati da je taj problem toliko eskalirao da se pokussavarijessiti na taj anahron naccin i na naccin kojim se on uopsste nemozze rijessiti, vech se mora ucciniti sve da se demokratizuje ovajprostor i tako stvori politiccki ambijent jedino moguch za rjessavanjekosovskog problema.

Ukoliko se drzzavne vlasti u Srbiji i legitimni predstavnici albanskognaroda na Kosovu ukopaju u svojim politicckim stavovima uteritorijalne busije logiccno je za occekivati da che se spiralanasilja uvechavati, da che stradati neduzzno stanovnisstvo,siromasstvo i bijeda che se rapidno povechavati, Srbija che za duzzevrijeme biti izopsstena iz evropske civilizacije, a najvisse chestradati obiccan ccovjek, bez obzira na njegovu nacionalnost.

Kosovo se takodje na mozze rjessavati principima istorijskog prava, okojima govori zvaniccna Srbija, niti etnicckim pravom, o kojima govorekosovski Albanci. U sudaru istorijskog prava i etnicckog prava sasvimje sigurno da je najvechi gubitnik narod.

Kako danas stvari stoje sasvim je sigurno da nema Srbina koji che sesaglasiti da Kosovo ne bude dio Srbije kao i to da nema Albanca naKosovu koji svoju buduchnost vidi u okvirima Srbije. S' druge strane,svaki pokussaj rjessavanja konkretnih problema tumacci se kao gubitakjedne, a dobitak druge strane. Sasvim neophodno i potrebnoomoguchavanje studentima albanske populacije da koriste objekte inastavna sredstva neophodna za normalnu nastavu tumacci se s' albanskestrane kao uvod u konaccan uspjeh njihovih politicckih ciljeva, a sasrpske strane to se tumacci kao srpski poraz.

To je samo primjer kako je jedan racionalan problem, koji ima svoju ieticcku i humanu i ljudsku dimenziju, doveden do apsurda. To jeistovremeno i znak i upozorenje da za Kosovo nema lakih i gotovihrjessenja i da se do medjusobnog povjerenja izmedju Srba i Albanacamozze dochi samo postupno, korak po korak, i uz dobronamjernoposredovanje medjunarodne zajednice. To je put da se izbjegne matricapobjednika i porazzenih i da svi budu pobjednici. Alternativa tome jeporaz svih, tj. rat u kome che svi biti porazzeni.

Iz ovog sasvim jasno proizilazi da je prvi i osnovni preduslovrjessavanju kosovskog statusa demokratizacija Srbije i ukljuccivanjeSRJ u sve medjunarodne organizacije, posebno u evropske integracioneprocese.

Pristupom SRJ evropskim integracijama relativizovao bi se znaccajgranica i teritorijalnog suvereniteta na naccin kako je to danasprisutno u Evropskoj uniji, pa bi zato svako eventualno izglasavanjesankcija Srbiji ili SRJ bilo kontraproduktivno i udaljavalo nas odtoliko potrebne evropske integracije. Sankcije bi samo ojaccaleretrogradne struje u politicckom bichu SRJ i ojaccale autokratskinaccin vladanja tipiccan za vladavinu S. Milossevicha. To bi takodjepodstaklo ekstremne politiccke zahtjeve u albanskoj politicckoj sferina Kosovu i znatno umanjilo ssanse za kompromisom i moguchnosschuzadovoljavajucheg rjessenja.

Nije tessko pretpostaviti da izmedju uvodjenja sankcija Srbiji ili SRJi otvorenih ratnih sukoba na Kosovu postoji znak jednakosti.Ksenofobija i otpor prema Zapadu koji su i sada na zzalost prisutni uSrbiji dodatno bi dobili na masovnosti, a pricce o medjunarodnojzavjeri prema Srbiji koju permanentno ssire neokomunisticcke partijetakodje bi znaccajno dolivale ulje na vatru. Ksenofobija, strah,mrzznja, nepovjerenje itd. koji bi u tom sluccaju preplavili Srbijumogli bi izazvati takve probleme od kojih bi se potresla ccitavaEvropa.

Medjunarodna zajednica ne smije dichi ruke od Srbije, iako bi tozzelio S. Milossevich, pa upravo zbog toga i raspisuje referendum nakome che se odluccivati o prisustvu medjunarodnih posrednika zarjessavanje problema Kosova. Jer je referendum obmana i varka, kojomMilossevich zzeli da nacionalno homogenizuje srpski narod, da uccvrstisvoju vlast i da pokussa sprijecciti demokratske i reformske procese uCrnoj Gori.

Iako je jasno kakvi che biti rezultati referenduma medjunarodnazajednica mora nastaviti intenzivnu saradnju sa Srbijom, ohrabrivati ina konkretan naccin podrzzavati sve reformske potencijale u SRJ i takootupljivati osstricu ksenofobiccnih i ratnohussacckih snaga u Srbiji.

Prvi korak u tom pravcu bila bi podrsska demokratskom i reformskomkursu u Crnoj Gori. Mozze se sa sigurnosschu pretpostaviti da chesudbina Kosova, odnosno naccin rjessavanja toga slozzenog izapusstenog problema, upravo zavisiti od daljeg toka i razvojademokratskih procesa u Crnoj Gori.

Ukoliko S. Milossevich uspije da zaustavi demokratske reforme u CrnojGori, a on to ccini preko svog eksponenta M. Bulatovicha i njegovogpoliticckog pokreta, nije dramaticcno rechi da je mogucha i ratnaeskalacija na Kosovu. A ukoliko na predstojechim majskim izborima uCrnoj Gori pobijede demokratske snage okupljene oko DPS Crne Gore,mozze se occekivati da procesi demokratskih reformi uhvate ccvrsschekorijene i na nivou SRJ, pa bi se i problem Kosova rjessavaodemokratskim sredstvima i uz aktivno uccessche medjunarodne zajednice.

(Autor je predsednik Demokratske partije socijalista Crne Gore )