Tema:
STUDENTI I KOSOVO
Autori:
CCedomir Jovanovich
U ravni liccnog, odnosno klupskog, nikada ne pristajem na jednostrani
tretman kosovsko-metohijskog pitanja, vech naprotiv tezzim svakoj
vrsti susreta sa meni antipodnim idejama i ljudima, kroz kontakte koji
su po pravilu bili i ostali posredni. To po mene nije obeshrabrujuche
u meri u kojoj bi uverenje da je od mirenja sa problemom bolje
preispitivanje makar i kroz medij elektronske konverzacije.
Drzzim da je preduslov svakog pozitivnog pomaka u ressavanju neprilika
koje razaraju moju zemlju minimalizujuchi srechu svih njenih gradjana,
pozitivno issccitavanje problema, kojim bi danas sputavajuchi balast
prosslosti, prepustili istoriji, uz paralelnu kvalitativnu selekciju
ljudi i ideja u skladu sa civilizacijskim reperima demokratskog
gradjanskog drusstva.
Tragajuchi za opravdanjima za takav pristup, svojim ponassanjem danas
diktiraju obe strane kroz zajedniccko bezzanje u razliccito
dozzivljenu prosslost i istovremeno ignorisanje modernog reformizma.
Predstavnici albanske politiccke scene to ccine koncipirajuchi
nacionalnu platformu o nezavisnosti Kosova i Metohije, na
zagarantovanim pravima datim ustavom SFR Jugoslavije, a uskrachenim
28. marta 1989. godine usvajanjem amandmana na Ustav Republike Srbije,
uz za mene, time nikad prihvatljivo prechutno saglasje sa
komunisticckom drzzavotvornom matricom i otvorenu tezznju ka njenoj
reinkarnaciji u delu kojim je definisan status Albanaca.
Istovremeno, deo mog naroda, opravdanje za represivnu jednostranost
nudi kao odgovor na poluvekovno stradanje koje je bilo posledica
kontinuirane nekompatibilnosti srpskog sa na drugoj strani potpunim
paralelizmom izmedju albanskog i komunisticckog interesa na Kosovu i
Metohiji, koji je inaugurisan 1945. godine (kazznjavanjem desetina
hiljada Srba kroz zabranu povratka u svoje domove iz kojih su izbegli
tokom drugog svetskog rata od nemacckih okupacionih snaga i njihovih
albanskih saveznika) a potom samo prossirivan da bi konaccnu formu
dobio Ustavom iz 1974. godine.
Demonstrirajuchi pomenute nacionalne stavove kroz insistiranje na
koncepciji antigradjanskog jednopartijskog drusstva staroj gotovo
trideset godina, predstavnici samo u odnosu naspram Srba jedinstvene
albanske scene, de facto daju demokratski legitimitetet prevazidjenom
konceptu drzzave, previdjajuchi time nonsens sopstvene pozicije kojom
je borba za slobodno drusstvo svedena na komunisticcko poimanje
autonomije.
Sa druge strane, nespremni da se suocce sa posledicama sopstvene
odgovornosti, zasstitnici srpske politiccke ideje, prinudjeni na
amortizaciju svih lossih poteza nedemokratske vlasti koja je interese
zemlje i gradjana, po cenu apsolutne nacionalne degradacije u occima
sveta, podredila sopstvenom opstanku, nemochno ukazuju na put
dijaloga, razmissljajuchi pri tom o projektu prihvatljivom za Albance,
ssto je definitivno lakssi put od traganja za odgovorom na pitanje
"SSta hoche Srbi?".
Pozicije srpskog i albanskog naroda, medjusobne spremnosti na
uvazzavanje i posvechenost u traganju za trechim putem, u ovom
trenutku za mene eksplicitarno prezentuje odnos Nezavisne unije
albanskih studenata sa jedne i Studentskog politicckog kluba sa druge
strane.
U svim razmissljanjima, od traganja za efikasnim izbornim sistemom i
monitoringom, preko programa korenitih ekonomskih reformi i opsste
demokratizacije drusstva, do pitanja ukidanja preostalih sankcija i
povratka u medjunarodnu zajednicu, problem Kosova i Metohije se sam od
sebe nametao kao prioritet, zahtevajuchi od nas konkretnost naspram
postojeche deklarativnosti.
Nezadovoljni bastardnim konceptom federalno-konfederalnog drzzavnog
uredjenja, kojim su negirane sve postojeche teorije i saznanja o
modernoj drzzavi uz simultano negativno potenciranje nacionalnih
razliccitosti, mi smo se posvetili reformama kroz redefiniciju Srbije
u modernu regionalnu drzzavu, koja izmedju ostalog ne ignorisse
nacionalne osobenosti svojih gradjana, vech neprotiv, insistira na
njihovim vrlinama.
Bass zbog toga niti sam mislio, niti danas mislim da je moja ljubav
prema narodu iz koga poticcem snazznijeg intenziteta od one koja
postoji u albanskim studentima. Ubedjen sam da se u postulatima na
kojima idejno pocciva Nezavisna unija albanskih studenata ne mozze
pronachi argumentacija kojom bi bila osporena ispravnost mog
stanovissta.
Tako formiranog odnosa, s pazznjom sam posmatrao delovanje NUAS-a,
zzelechi u njima da prepoznam istinski novu politiccku snagu koja che
kroz nacionalni demokratski preporod, cciji bi prirodno trebalo biti
pokretacci, odluccno insistirati na otklonu od postojechih politika.
Za razliku od nas, koji smo- svesni da je preduslov svake ozbiljne
promene, kriticcki odnos prema samom sebi i najuzzem okruzzenju-
izveli evolutivno pozitivan pomak, albanski studenti ne da nisu
pokussali da nas u tome isprate, vech su se podrazzavajuchi trenutak
utopili u nacionalnom monolitizmu, ni u jednom trenutku, makar i
naccelno ne postavljajuchi pitanje odgovornosti i kompetencije lidera
svoje etniccke zajednice. Naprotiv, oni istim putem i danas prilaze
kosovsko-metohijskom problemu, ne pokussavajuchi da u politiku gotovo
stariju i od njih samih unesu nessto istinski novo, drugaccije od
svega ponudjenog, analogno statusu intelektualnog predvodnisstva koji
im pripada.
Na nassu beskompromisnu odbranu prava svakog ccoveka da Srbijom bude
nezadovoljan, i kao njen gradjanin, demokratskim, time i protesnim,
mirnim putem, trazzi svoju srechu, oni su odgovorili okretanjem glave
i izbegavanjem makar i deklarativne osude albanskog terorizma, koji ne
zaobilazi ni pripadnike njihovog naroda.
Na nasse zalaganje i podrssku njihovom povratku na Prisstinski
univerzitet koji se sme deliti samo na onog dobrog, odnosno studenta
koji nije overio semestar, oni su uzvratili zahtevom za ustupanjem
zgrada njihovom etnicckom univerzitetu, zasnivajuchi svoja prava na
koncepcji staroj ccetvrt veka, usput starijoj i od njih samih.
Na nasse suprotstavljanje svakoj vrsti ekstremizma kroz nametanje
forme dijaloga naspram iskljuccivo nacionalne homogenizacije, oni su
odgovorili zahtevom za jedinstvom u borbi za nezavisnost svih stranaka
kosovskih Albanaca.
Iskazani komparativni niz, meni upeccatljivo determinisse Nezavisnu
uniju albanskih studenata kao segment ssirokog, demokratskim naccelima
neopterechenog nacionalnog fronta. Taj front ni u jednom trenutu nije
ni pokussao da savlada tehniku kontrainhibinacije kojom drugo "ja"
Slobodana Milossevicha, Ibrahim Rugova i svih koji pristaju na njega
kao na personalizaciju sopstvene upuchenosti na Republiku Kosovo ,
izbegava svaku vrstu dijaloga koja bi ga naterala da izvrssi
transpoziciju iz prizemne ravni plemensko rodovskih interesa u
dimenziju univerzalne susstine ljudske prirode, odnosno nacionalnog
interesa.
S toga ne vidim smisao u occekivanju ressenje od politiccara koji su
nas dovde doveli, prevashodno ssto bi tome bila pretpostavljena
samospoznaja i demokratska izmena formiranog globalnog stava.
U varijanti koju demonstriraju aktuelne srpske vlasti, iz dva razloga
ne postoji mesto za bilo kakvu promenu - sadassnji polozzaj je
rezultat distinkcije izmedju zahtevnosti situacije i unutar rezzima
postojechih potencijala, koje karakterisse apsolutna konstanta
nemochi, dok je drugi razlog, ignorisanje potrebe za demokratskom
homogenizacijom, koja bi mogla biti dobar korak u putu promene, ali za
Slobodana Milossevicha i neprihvatljiva opasnost participacije u
njegovom autoritarnom politicckom zabranu.
Sa druge strane, postojecha albanska nomenklatura svojim dosadassnjim
ponassanjem konstantnog eksploatisanja svih lossih poteza srpskih
vlasti, ne iskazuje ccak ni u naznakama potrebu pokretanja
samoinicijative kojom bi bar pokussali da sstetnost demokratske
stagnacije nadomeste platformom koja bi srpskom narodu nudila visse od
trenutno dominantne tezznje o Republici Kosovo, kojom se od njega
ekstremno puno occekuje.
Tragiccno okruzzenje joss uvek remeti jasno pruzzena ruka demokratske
srpske javnosti, mozzda i poslednja ssansa kojom bi Srbi i Albanaci
krenuli u razgovor umesto oruzzanog nametanja sopstvene jednostranosti
i svestan toga ja ne mogu da razumem kratkovidost kojom poput svog
okruzzenja, Nezavisna unija albanskih studenata za svoje ruke bira
toplinu dzzepa.
(Autor je predsednik Studentskog politicckog kluba)
Albin Kurti
Studentski pokret Univerziteta u Prisstini, definitivno je pokrenuo
stvari sa svog mesta. Isticcem "definitivno", zbog razloga ssto
analize, elaborati i raznovrsne kalkulacije u vezi okolnosti,
dessavanja i situacije na Kosovu, za referentni vremenski trenutak
imaju upravo 1. oktobar: znacci, govori se o okolnostima,
dessavanjima, situaciji, pre i posle 1. oktobra.
Studetski pokret Univerziteta u Prisstini jeste pojava i proces. To je
poseban nacin disanja, koji svoje biche artikulisse posredstvom
protesta. Zato nije sluccajno da se slogan "Dissite kao i mi",
pretvori u moto celog protesta.
Studentski pokret je gradjen patnjama i zzrtvovanjima same njegove
supstance: studentima. Succeljavanje njenom preokupacijom, sastoji se
od spremnosti za zzrtvovanje, odluccnosti za nastavljenje puta ka
realizaciji ciljeva, odluccnost koja je u trajnoj pratnji odluccnosti
za nenasilje.
Nakon tragiccnih dessavanja u Drenici, Deccanima i drugim krajevima
Kosova, srpski rezzim na varvarski nacin je ubijao i masakrirao i
zzene i decu. Na taj naccin, albanski studenti ne mogu biti
ravnodussni i da ostanu po strani. Medju onima koji su masakrirani,
ima i studenata Univerziteta u Prisstini. Oni su uccestvovali u nassim
mirnim protestima. Osim ssto smo studenti, mi smo takodje i gradjani
Republike Kosovo, a danas, za studente recc sloboda znaci nezavisnost,
a recc mir znacci pravda. Sada se vech stvorio ritam protesta, koji
pokreche Pokret, a osnovni princip individualnosti za nenasilne
proteste da: "treba strahovati samo od straha", je prevazidjen i
tretira se kao nessto ssto se unapred podrazumeva.
Studenti Univerziteta u Prisstini, u svojim protestima uccestvuju
zajedno sa svojim profesorima i drugim radnicima ovog Univerziteta;
oni su podigli Pokret na institucionalni nivo, na nivo institucije
Univerziteta u Prisstini.
Univerzitet u Prisstini, kao najvazznija obrazovna, nauccna i kulturna
institucija na Kosovu, osnovan je pre 28 godina, taccnije 1970.
godine, i nije osnovan samo za Albance na Kosovu vech i za one u
Makedoniji, Srbiji, Crnoj Gori. Nakon 21 godine uspessnog rada,
albanski studenti i nastavnici nasilno su izbacceni iz svojih objekata
samo zato ssto su Albanci i samo zato ssto su uccili na svom maternjem
jeziku.
Od 1991. godine, odlukom Vlade Republike Kosovo, Univerzitet u
Prisstini jeste Univerzitet Republike Kosovo, a isti ima i svoje
zakone i jeste autonomna institucija u svakom pogledu.
I danas, nakon sedam godina, Univerzitet u Prisstini nastavlja svoju
delatnost u privatnim zgradama, u izuzetno tesskim uslovima, koji je
takodje i meta napada i represije srpskog rezzima. Srpskom rezzimu
najvisse godi ono ssto se popularno zove status-quo. Tissina stvorena
ovim statusom quo nije mir. Ovo je visse zatissje pred buru. Srpski
rezzim deluje svojim formacijama, sa ciljem da se ozzivi nacionalna
mrzznja, i nakon toga svojom propagandnom massinerijom stvara utisak
da su jake vojno-policijske snage na Kosovu prisutne samo da bi
branile srpsko stanovnisstvo od albanskog.
Nezavisno od ovog, Studentski pokret Univerziteta u Prisstini, cciji
je inicijator i ccelnik Nezavisna Studentska Unija, niti podcenjuje
niti ikog mrzi. Povrh svega, ovaj pokret je human i savestan i ne
zahteva odlazak srpskih studenata, bez obzira na patnje i zzrtvovanja
albanskih studenata poslednjih sedam godina. Na ovaj naccin,
Studentski pokret ne samo ssto je ubrzao postojeche demokratske
procese, vech je ujedno i stvorio nove.
Srpski rezzim, i ne samo on - nazzalost i veoma veliki deo srpskog
stanovnisstva - nemaju realnost kao polaznu taccku. Bilo kada, Srbi
che morati da se suocce sa ccinjenicom da 90 odsto stanovnisstva na
Kosovu jesu Albanci i ovo se ne mozze nadoknaditi mitovima i mrzznjom
svega ssto je albansko. Ako pogledamo istoriju, kako se na nju
pozivaju Srbi, onda bi Albanci trebalo da vladaju Balkanom, zato sto
su njihovi prethodnici Iliri, vise od 20 vekova pre Slovena, bili na
ovim prostorima!
Malobrojne progresivne snage u Srbiji, medju kojima bez sumnje, vazzno
mesto imaju i mnoge studentske organizacije, imaju isuvisse malo
prostora za delovanje, a srpska opozicija nema jasan projekt-program
za ressavanje kosovskog pitanja, pa i ako ga ima, onda se uopsste ne
razlikuje od Milossevichevog rezzima. Opozicija se i dalje trudi da
povisi prestizz, gradechi patriotizam u pritisku, nasilju i teroru nad
albanskim narodom na Kosovu.
Od 1974. sve do 1989. godine, Kosovo je imalo svoju autonomiju; pa i
tada je bila pod nasiljem i srpskom i jugoslovenskom represijom; u to
vreme najvechi deo politicckih zatvorenika bili su Albanci; pa i tada
su se Albanci tretirali kao gradjani nizzeg ranga. Albanci su bili
jedini narod koji ne poticce od Slovena. Govorili su jedan jezik,
imali su jednu tradiciju sasvim drugacciju od ostalih u bivssoj
Jugoslaviji. Bila je prirodna logika da jedino pravo ressenje jeste
Republika Kosovo, nezavisna i suverena drzzava, ssto se i pokazalo i
dokazalo opsstenarodnim referendumom 1991. godine. Sada, Kosovo ima
svoje institucije i drusstveno-politiccki poredak zasnovan na Ustavu
Republike Kosovo.
Ovaj cclanak cu dovrssiti isto kako sam ga i zapocceo: studentima.
Studenti znaju da se bune ne samo protiv 'establissmenta', ali i ni
zbog cega, prosto samo zbog trenda. Medjutim, kada studentski pokret,
kao sto je ovaj Univerziteta u Prishtini, ima jedan veliccanstven
cilj, onda ovaj biva nessto visse: odvaja se od proseccne ocene
raznovrsnih pokreta: postaje proces koji ujedno ima i jasnu poziciju.
Jedan "veliki detalj" je veoma vazzan: Studentski pokret ne sme, i ne
bi ikad smeo da bude deo sistema, zato ssto u tom sluccaju ne bi bilo
pokreta, naroccito ne studentskog pokreta. I kada bi studentski pokret
imao konkretne rezultate, i ccak i kada bi postigao svoj cilj, ponovo
ne sme biti deo sistema. Ali na zzalost, ovo se ponekad i dessava. Moj
prijatelj M. je u pravu kada kazze da je u prirodi studenata da srusse
tabue, ali ne i da ih razore.
(Autor je cclan predsednisstva nezavisne Unije studenata Univerziteta
u Prisstini)
