Tema:
Kosovo i misija OEBS
Autori:
Beljuj Beccaj
*Instalirana antena sa 2.000 krakOVA na Kosovu bila bi dobrodossla kad
svet stvarno ne bi znao ko je agresor a ko zzrtva, ko ccini masakre a
ko se masakrira, ko ima pravo a ko se lissava prava, ko brani a ko
ugrozzava necciji suverenitet. Svetu su potrebni "proverioci" kako bi
kamuflirao i legitimisao istinu u medjunarodnim dimenzijama, u skladu sa
stvorenom predrasudom
Koliko su se Albanci priblizzili deklarisanom politicckom cilju, posle
vissemeseccne vojno-policijske srpske ofanzive vidi se iz poslednjeg
intervjua ambasadora Hila, koji je posrendik sporazuma izmedju
Beograda i Prisstine. Naime, on je izjavio da "SAD i EU definitivno ne
podrzzavaju nazavisnost Kosova". U nastavku ambasador je istakao da
"je preambiciozan pristup preko ovog dogovora za izgradnju ovakvih
institucija (demokratskih) posredstvom jednog sporazuma, koji chemo za
tri godine preispitati i oceniti sta dalje".
Albanci su se ponadali da cce se posle masakra u Prekazu, Likossanu,
Stimlju, Stutici, Gornjoj Obrinji, Golubovcu... surova snaga srpskog
rezzima najzad zaustaviti na Kosovu preko medjunarodnih oruzzanih
snaga, ali realnost medjutim dokazuje suprotno. Upravo zbog toga je
centar medjunarodnog oluccivanja odlucio da se kamermanima CNN-a,
BBC-a, NBC-a... prikljucce, umesto snaga koje cce uspostaviti ili
ccuvati mir, joss i posmatraccki avioni iz vazduha i 2.000 svedoka na
zemlji, koji cce posmatrati kosovsku tragediju. U medjuvremenu che
NATO, kako zvanichnici tvrde, biti spreman da deluje, ukoliko
Milossevich ne ispuni preuzete obaveze iz dogovora.
Realno posmatrajuchi, a imajuci u vidu dosadassnja iskustva, ssanse da
Milossevicc ispuni preuzete obaveze iz dogovora jednake su ssansama da
NATO zbilja ispuni svoje pretnje. Realno, dakle, nastaviche se
utakmica izmedju onih koji prete bez dela i onih koji che tobozze
elimisati razloge tih pretnji, povlaccechi vojne snage iz ssuma u
polja i iz polja premesstajuchi ih po kotlinama ili maskirajuchi ih po
ssumama i dvorisstima Allbanskih kucca! Ukoliko je ovo scenario
buduccih dogadjaja onda se postavlja pitanje zassto je u poslednje
vreme podignuta tolika medijska prassina buducci da konkretne mere za
ressavanje postojecceg problema mogu imati toliko efekta, koliko mozze
imati efekta u ozdravljenju, recimo, jednog bolesnog pacijenta od raka
ukoliko mu pre toga lekar zapreti da prestane sa pussenjem a on ne
poslussa njegov savet!
Za Albance je irelevantno pitanje da li cce se uvlachenje posmatracca
sa neba ili zemlje tretirati kao "ugrozzavanje suvereniteta i
integriteta Jugoslavije", kako smatraju Miloseviccevi kriticcari iz
Beograda. Buducci da svako ko je zainteresovan za svoju suverenost i
integritet ne bi uccinio toliko razaranja, masakriranja, ubistava,
koliku je uccinio Srpski rezzim na Kosovu. Sama ccinjenica da
"suverenost" drzzave rezzim nastoji da saccuva tenkovima a ne
argumentima, ne ugrozzivssi nikog spolja, govori o suprotnom.
Svaka upotreba artiljerije i tenkova zbog "unutrassnjih" razloga
govori o totalitarnoj prirodi rezzima i nepodnossljivom nezadovoljstvu
Albanaca, kojima su oduzeta sva individualna i kolektivna prava.
Srpski rezzim nije nastrojen samo na antialbanskoj nego i na
antinacionalnoj platformi. Zbog toga je metoda kojim je srpski rezzim
nastojao da anektira Kosovo u ime odbrane "suverenita drzzave
Jugoslavije" ugrozio suverenitet Kosova ali i Srbije, dok cce
proveracci iz OEBS-a po svemu sudecci legitimisati ovo stanje. Zato su
proveracci samo "satelitska antena" za UN i OEBS, koji che,
pretpostavljam, verificirati situaciju na terenu onako kako ih vide
kreatori novog svetskog poretka u Vashingtonu, Briselu, Rimu, Parizu,
Moskvi, Londonu... odnosno kreatori tragiccnih eksperimenata za nacije
i drzzave.
U takvoj medjunarodnoj predrasudi Kosovo treba da figurira kao jedna
kvazidrzzava ccija cce perspektiva zavisiti od odnosa koje che imati
sa Srbijom ali i sa medjunarodnom zajednicom, dok che perspektiva
drzzave Srbije i Jugoslavije zavisiti od odnosa koji che oni imati sa
Kosovom i medjunarodnom zajednicom. Medjusobni odnosi u prelaznom
periodu cce se menjati onoliko koliko cce se menjati medjunarodni
odnos snaga. Ovaj amalgam che u susstini apsolutno relativizirati i
pitanje nezavisnosti i suverenosti zbog ccega se vode ratovi. Cilj,
dakle, nije da se ostvari kosovska nezavisnost posle prelaznog
ressenja nego da se zaboravi i nezavisnost Kosova.
De facto, instalirana antena sa 2.000 krakova na Kosovu bila bi
dobrodossla kad svet stvarno ne bi znao ko je agresor a ko zzrtva, ko
ccini masakre a ko je masakriran, ko ima pravo a ko je lissavan prava,
ko brani a ko ugrozzava necciji suverenitet. Svetu su potrebni
"proveravacci" kako bi kamuflirao i legitimisao istinu u medjunarodnim
dimenzijama, u skladu sa stvorenom predrasudom. Medju posmatraccima,
sigurno, bicce i takvih koji cce zbog iskrenosti, ljudskog
dostojanstva i mozzda neshvatanja motiva centara medjunarodnih
odluccivanja, artikulisati istinu, koja se zna pre nego ssto se stizze
na Kosovu. Uprkos tome ssto je glavno da ova "antena" ipak, uz
sporadniccne i manje vazzne programe "emitacije", ipak che imati samo
jedan glavni program- koji cce verificirati situaciju na terenu,
taccno onako kao ssto predvidjaju politiccke odluke pre dolaska na
Kosovo, bilo to i suprotno realnoj situaciji. Jer, nema ko da
proverava proveravacce, sem onih koji su doneli odluku da ih salju na
Kosovo.
Ne budimo naivni mislecci da svet nije upoznat sa situacijom. Svet nas
godinama "proverava", on zna problem ali i svoje interese, mozzda joss
bolje od samih Albanaca i Srba. Bass zbog toga svet ocenjuje da
Albanci joss nisu zreli za svoju drzzavu, dok Srbi sa svojim
nacional-ssovinizmom i hegemonizmom ozbiljo ugrozzavaju ostale.
Kosovski Albanci pokazuju pedispozicije za stvaranje jedne
oligarhijske drzzave, u kojoj che cce dominirati dezintegrissuche
snage naspram onih inetegrissuccih, koji ugrozzavati i Albance i
drzzave na kojima su oni zarobljeni taoci. Naime, nezavisnost Kosova
iz perspektive medjunarodnih socciva ugrozzava region kao celinu, a
gde se nalaze i interesi nekoliko velikih zemalja.
Albanci cce se i dalje drzzati kao taoci, zarad tudjih interesa. Bass
zbog toga, monitori che susstinski artikulisati opservacije
dirirgovane od centra medjunarodnog namesstanja. Ne verujem da su
monitori dossli na Kosovo da dokumentuju istinu jer OVK nije postojao
kad je g. Miloshevicc dossao na vlasti, pretvorivssi u pravo silu nad
Albancima. OVK je direktna posledica represivnog sistema antialbanske
politike, zato je svima jasno da je ona samo sstit od organizovanog
drzzavnog terorizma, koji je, imajucci u vidu da je podbacio u svom
idealu da ima Kosovo bez Albanaca, ccinio sve da ssto visse ssteti
njenom bogatstvu i da ubija onoliko Albanaca koliko je moglo i koliko
je dozvolila medjunarodna zajednica.
(Autor je politiccki analiticcar iz Pristine)
Vojislav Kostunica
U nastojanju da se postigne odgovaraju che mirno i demokratsko
ressenje problema na Kosovu, a kako bi SR Jugoslavija primenila
Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1199, OEBS je 16. oktobra sklopio
sporazum sa Saveznom vladom SRJ. Tim sporazumom uspostavlja se
Verifikaciona misija , telo u mnogo ccemu neobiccno sa stanovissta
postojechih medjunarodnopravnih principa , kao i pravila kojima se
regulisse struktura i ovlasschenja samog OEBS-a. Americcki izaslanik
Riccard Holbruk je to krajnje otvoreno istakao na konferenciji za
novinare u Beogradu 13. oktobra, upustivssi se u objassnjavanje da
cclanovi Misije nisu posmatracci, vech verifikatori pokoravanja SR
Jugoslavije Rezoluciji Saveta bezbednosti 1199. Kada je recc o
brojnosti misije i njenim ovlasschenjima, prema Holbrukovim reccima,
"OEBS nikada, bass nikada nije pokussao nessto priblizzno ovome".
Ova novina u delovanju OEBS zasluzzuje pazznju i sa stanovissta
pravnih okvira u kojima ova organizacija mozze da se kreche, ali i sa
stanovissta posledica po suverenitet i teritorijalni integritet SR
Jugoslavije.
U Helsinsskom dokumentu iz 1992. godine propisani su nadlezznost,
odnosno ovlasschenja OEBS, dakle ono ssto bi se moglo nazvati pravnom
i institucionalnom gradjevinom ove organizacije. U tome dokumentu nisu
odredjeni posebni nazivi ili vrste misija OEBS-a, ali je na
odgovarajuchem mestu definisano ssta se podrazumeva pod mirovnim
operacijama OEBS. Ove operacije se "koriste, izmedju ostalog, za
nadzor i pruzzanje podrsske occuvanju zakona i reda, dostavqanje
humanitarne i medecinske pomochi i pruzzanje pomochi izbeglicama".
Specificcni zadaci Verifikacione misije , pogotovo primanje nedeqnih
izvesstaja vojske i policije, prachenje policijskih jedinica na Kosovu
i graniccnih jedinica vojske u obavqanju njihovih uobiccajenih
zadataka, visse nego jasno prevazilaze ovlasschenja kojima bi OEBS
mogao da raspolazze u ovakvim situacijama i pretvaraju Verifikacionu
misiju u nessto ssto ona ne bi mogla da bude po pravilima samog
OEBS-a, pored toga ssto se ovakvim aktivnostima misije bitno narussava
suverenitet SR Jugoslavije.
Verifikaciona misija predstavlja jednu vrlo masovnu i slozzenu misiju
OEBS-a. Ona pored diplomatskog treba da ima i svoj struccni i
tehniccki deo, odgovarajuchu komunikacionu i informativnu
infrastrukturu, koja lako mozze da bude pretvorena u mochno sredstvo
spoljne propagande. Takav je bio sluccaj sa delovanjem civilnih i
vojnih vlasti medjunarodne zajednice u Republici Srpskoj (Visokog
predstavnika i SFOR-a), koje ne samo u politicckoj oblasti, vech i u
domenu medija i kulture, uredjuju mnoge odnose na krajnje arbitraran,
nedemokratski, pa i totalitaran naccin.
Bezbednost cclanova misije treba da garantuje Vlada SR Jugoslavije,
ali je veliko pitanje da li je stvarno moguchna njihova bezbednost ako
na Kosovu pred delovanjem OVK nije bezbedna policija. Sve zapravo
nezustavivo vodi tome da nenaoruzzani verifikatori dobiju naoruzzane
ccuvare, najverovatnije u NATO uniformama, za ssta se stalno zalazze,
nesumnjivo po diktatu iz Vassingtona i Brisela, predsedavajuchi
OEBS-a, Bronislav Geremek.
Mada je Vlada SRJ potpisnik Sporazuma o
misiji OEBS za verifikaciju na Kosovu, ona ne mozze da uticce na
sastav Misije, pa se u redove Misije mogu masovno regrutovati lica
kojima je pristrasnost i predrasudnost prva i najjacca karakteristika.
Dovoqno je navesti podatak iz pojedinih americckih medija da je
sadassnja americcka administracija, da bi izbegla da trazzi saglasnost
Kongresa za slanje aktivnih vojnih lica na Kosovo , spremna da possaqe
penzionisane oficire iz MPRI (Military Professional Resources Inc.),
organizacije koja je pruzzila savetodavnu i logisticcku podrssku
Hrvatskoj Vojsci, posebno u ozloglassenim operacijama "Bljesak" i
"Oluja", i Armiji BiH.
Elemenat ograniccavanja suvereniteta SR Jugoslavije proizlazi i iz
ssirokih ovlasschenja OEBS-a u regulisanju i nadziranju izbora na
Kosovu, kako bi ti izbori bili slobodni i possteni. Ako se imaju na
umu posloviccne OEBS-ove manipulacije sa izbornim rezultatima u
Republici Srpskoj, mozze se samo pretpostaviti da bi i na Kosovu, u
krajnje slozzenim prilikama, angazzovanje ove organizacije u izbornom
procesu moglo imati sliccne uccinke kao i u Republici Srpskoj.
Najzad, jednogodissnji mandat OEBS-a na Kosovu, mozze se produzziti na
zahtev samo jedne strane, ssto znacci samo OEBS-a, pa che prakticcno o
duzzini mandata odluccivati ova medjunarodna organizacija. Dodusse, ni
to nije nelogiccno imajuchi u vidu da je ovakvom sporazumu sa OEBS-om
SRJ pristupila suoccena sa prinudom, pred pretnjama vazdussnim
udarima NATO pakta.
Nesumnjivo je da su ovlasschenja Verifikacione misije OEBS-a na Kosovu
vrlo ssiroka i suprotna okvirima delovanja mirovnih misija ove
organizacije. Tako inacce ssiroka ovlasschenja mogu se i daqe
uvechavati. To se podsticce i na reccima i stvarno. Umesto da bude
bude upotrebqen naziv mirovna, posmatraccka ili nadzorna, misija
dobija naziv verifikaciona. Ta misija treba da verifikuje na sve
moguche naccine primenjivanje Rezolucije Saveta bezbednosti 1199,
iskquccivo od strane SR Jugoslavije, premda iz te Rezolucije proizlaze
odredjene obaveze i za kosovske Albance (osuda terorizma i
korisschenje mirnih sredstava u politicckom delovanju ).
Ipak, kao da americckoj administraciji ni naziv Verifikaciona misija
nije bio dovoqno odredjen, pa ga je pojaccala joss jednom
kvalifikacijom. U saopsstenju Saveta za nacionalnu bezbednost od 19.
oktobra govori se tako o intruzivnom verifikacionom rezzimu, koji
obuhvata verifikaciju na zemqi i "neograniccenu NATO kontrolu nad
vazdussnim prostorom Kosova". Intruzija (nametanje) i verifikacija
(potvrdjivanje) tessko da mogu imati necceg zajednicckog, kao ssto je
occigledno da je glavnim tvorcima OEBS-ovih aranzzmana za Kosovo stalo
visse do prvog nego do drugog.
Tako se dolazi do zakquccka ne samo ssta Misija OEBS-a na Kosovu
jeste, vech i ssta ona treba da bude. Ovom misijom susstinski se
ograniccava drzzavni suverenitet SRJ, i pored toga ssto se u
Sporazumu sklopqenom sa Vladom SRJ isticce privrzzenost posstovanju
suvereniteta i teritorijalnog integriteta drzzava u regionu. Vreme che
pokazati da misiji OEBS-a visse pristoji naziv okupaciona nego
verifikaciona.
U uslovima okupacije, protektorata medjunarodne zajednice, biche
laksse nametnuti spoqa politiccko ressenje za Kosovo, nepovoqno po
Srbiju. Ovakvo politiccko ressenje, dokument Kontakt grupe od 2.
oktobra, zapravo americcki plan, podrazumeva u prvoj fazi izuzimanje
Kosova iz pravnog sistema Srbije i SR Jugoslavije, "unutrassnju
nezavisnost" Kosova. Takav plan je u osnovi prihvatio predsednik SRJ,
a i Vlada Srbije u svom saopsstenju od 13. oktobra. Drugim
reccima, vladajucha "patriotska" koalicija u Beogradu je kapitulirala
pre nego ssto je i jedan verifikator stigao na Kosovo, odnosno i jedna
neborbena letilica severnoatlantske vojne alijanse nadletela Kosovo.
Sve ovo odgovara redosledu poteza, za koji su se zalagali politiccki
predstavnici kosovskih Albanaca, pre svega Ibrahim Rugova: protektorat
medjunarodne zajednice kao prelazno ressenje, ka nezavisnosti Kosova
kao trajnom ressenju. Takav pregovaraccki "podvig" , naravno, Riccard
Holbruk, arhitekta prvo Dejtona za Bosnu, a zatim Dejtona za Srbiju,
ne bi mogao da ostvari bez svog partnera, taccnije recceno saradnika
u "pregovorima", Slobodana Milossevicha.
Treba, na kraju, pomenuti joss nessto. Danas je rassireno missqenja
da visse nissta nije kao ssto je bilo, pa ni suverenitet drzzave:
nekada apsolutan, u savremenom svetu on je uveliko relativizovan . Po
takvom shvatanju, pokretanje razliccitih misija OEBS-a u oblasti
bezbednosti i qudskih prava ne mozze smatrati messanjem u unutrassnje
stvari. Takav stav je ispravan, ali samo pod dva uslova. Prvo, da se
koliko toliko isti standardi primenjuju na razliccite drzzave i ,
drugo, da razliccite mirovne, nadzorne, pa i verifikacione misije ne
prevazilaze ovlasschenja koja im stoje na raspolaganju prema
dokumentima OEBS-a. Ni jedan od ova dva uslova nije uvazzen kada je
recc o Verifikacionoj misiji OEBS-a na Kosovu.
(Autor je predsednik Demokratske partije Srbije)
