Tema:
Kosovo I NATO
Autori:
Mr Bojan B.Dimitrijevich
Pravechi paralelu sa ratom u Bosni i analizirajuchi pretnje koje sudolazile od velikih sila, dosad je moglo da se zakljucci da jescenario involviranja NATO-a u krizu na Kosmetu bio sledechi: spoljnablokada granica SRJ, rezzim zabrane letova nad juzznom pokrajinom,slanje posmatracca na teren, a tek zatim osstriji vojni angazzman:udari iz vazduha i slanje trupa. Pojedini glasovi i dalje dopusstajuda neki od ovih razradjenih modela pritisaka budu i sadaupotrebljivani, ali pretpostavljamo daleko u krachim vremenskimintervalima. Najpre, uvodjenje zone "zabranjenog leta", po modelimaratova u Iraku i Bosni.
U ratu u Bosni 1992-1995, prvi pozivi na vazdussno delovanje na srpskeciljeve cculi su se u zapadnim, ponajvisse americckim, medijima josskrajem leta 1992. Uz priliccno alarmantne pozive, pojavljivali su se itekstovi koji su navodili neke od potencijalnih ciljeva, kako vojnih,tako i civilnih-pre svega komunikacija (najvisse mostova i putnihpravaca). Medjutim, dejstvo po ciljevima u Republici Srpskoj, dossloje tek septembra 1995. U periodu od tri godine, izvrssena je medijskaa zatim i vojna priprema, jer u ccasu prvih poziva na intervenciju uregionu, NATO nije imao dovoljno snaga za akciju. Jedna od usputnihfaza, bilo je i uspostavljanje zone zabranjenih letova nad Bosnom iHercegovinom.
Sada, 1998. godine, stanje je sasvim drugaccije: SR Jugoslavija senalazi gotovo u okruzzenju NATO - snaga i to politiccarimamedjunarodne zajednice daje dovoljno sigurnosti u pretnje koje sapriliccnom lakochom isticcu. Respektabilne NATO-snage, u okviru SFOR-analaze se na prostoru Bosne i Hercegovine, zatim pod firmom UNPREDEP-au Makedoniji, a inicijalni kontigent je i u Albaniji od 1995. godine.Nebo oko SR Jugoslavije nadlechu "Boinzi" sa sistemima tipa "AWAKS"-za kontrolu vazdussnog prostora i komunikacija i tipa "JOINT STARS" -za kontrolu kretanja trupa na zemlji. Time je vech uspostavljenasolidna osnova za vojnu pretnju i akciju. Vesti da se preko Atlantikazaputio americcki nosacc aviona "Ajzenhauer", govore nam da je uglavna napadaccka komponenta na putu, i da po koncentrisanju, presvega nosacca aviona ispred albanske obale, vojna pretnja postajeoccigledna.
U medjuvremnu, dok se ne izvrssi koncentracija napadacckih snaga,occekuju se vazduhoplovni manevri, koji imaju za cilj da javnodemonstriraju silu, da uigraju scenario napada, ali i da "popunevreme" i odrzze tenziju dok glavnina predvidjena za napad ne stigne.Kao i u sluccaju Bosne, NATO-baza u italijanskom mestasscetu Avijanokod Treviza je sabirno mesto za vazduhoplovne snage zapadne alijanse.U protekloj vezzbi za vrlo krtako vreme, NATO snage izbacile su uvazduh nemirnog Balkana 85 aviona, od kojih 68 borbenih. SamoLuksemburg i Island nisu iskoristili moguchnost da njihovi sastaviuccestvuju u vezzbi simboliccno nazvanoj "Odluccni soko". Letovi prekoAlbanije i Makedonije, ukazali su da superiornost NATO-a ne priznajedrzzavne granice. "Zvuk slobode", kako je prokomentarisao americckigeneral SSort grmljavinu svojih mlaznjaka, nije se joss uvek zaccuonad Kosmetom.
Svojim dosadassnjim vojnim akcijama na ovom prostoru, snage NATO-a,uspele su da ovladaju svim potrebnim znanjima o jaccini, borbenojgotovosti, aktivnostima, tipovima naoruzzanja i lokacijama svihjedinica Vojske Jugoslavije, i donekle snaga MUP-a Srbije. Kroz ugovoro kontroli naoruzzanja na prostoru bivsse SFRJ, takodje. Nema sumnjeda je selekcija potencijalnih (pre svega, vojnih) ciljeva zaunisstenje u Srbiji i Crnoj Gori vech odavno izvrssena, i da planeriNATO-a, imaju posao samo oko razrade dejstava svojih snaga, a da suim ciljevi odranije poznati.
Koji su potencijalni ciljevi? To je jedno od ovih dana najccesschepominjanih pitanja. Nezahvalno je davati prognozu da li che NATO,koristechi svoju globalnu superiornost, dejstvovati samo po ciljevimana Kosmetu-ssto je najverovatnija pretpostavka, ili che iskoristiti ipriliku da elimisse neke od vojnih ciljeva i drugde unutar Srbije.Opseg dejstva albanske gerile- koji je iskljuccivo vezan za prostorjuzzne pokrajine, i dosad se nije prenosio u tri opsstine savechinskim albanskim stanovnisstvom unutar "uzze" Srbije- mozze dagovori u prilog teze da che za eventualno dejstvo NATO-avijacije bitiodabrani ciljevi samo na Kosmetu. Bar u prvoj fazi vojneinternacionalizacije krize. Pravechi paralelu sa ciljevima koji suraketirani i bombardovani u Republici Srpskoj 1995. godine, mozzemo dazakljuccimo da che isti takvi ciljevi biti na meti NATO avijacije.Postoje dva tipa potencijalnih ciljeva. U prvi tip ulaze ciljevi kojisu stacionarni, i definisani su kao potencijalni ciljevi joss pre. Presvega, to su radarske stanice, ccvorissta telefonskih i televizijskihveza, ali i polozzaji jugoslovenskih protivavionskih raketnihbaterija, konaccno i aerodromi sa kojih bi jugoslovenska avijacijamogla da pruzzi otpor napadaccima. Na Kosmetu postoje svi ciljevi ovogtipa: jedan raketni puk PVO, radarske stanice VOJIN, i vazduhoplovnabaza kod Prisstine sa jednim lovacckim pukom sa dve eskadrile MIG-ova21.
Drugi segment potencijalnih ciljeva ukljuccuje sve trenutno borbenoaktivne ciljeve. To su zone koncentracije snaga MUP-a Srbije iPrisstinskog korpusa VJ na terenu Kosmeta. Naravno na meti bi bilo,pre svega tessko naoruzzanje: grupe tenkova i drugih borbenih vozila,artiljerija vecheg kalibra, i znatno manje kasarne i objekti. Ovo zatossto je jedan deo snaga VJ, vech duzze van njih u terenskim uslovima,shodno razvoju situacije na terenu. Postojanje izuzetno jakih snaga VJu, i okolo svih kosmetskih varossi (Kos. Mitrovica, Vuccitrn,Prisstina, Urossevac, Prizren, Pech, Djakovica), kao i duzz granica,pruzza dug spisak razliccitih vojnih ciljeva. Verujemo da che i ovomprilikom NATO snage, a Amerikanci pre svega, iskoristiti priliku daisprobaju razliccite vojne novotarije. Kako che civili (uvelikoalbanske nacionalnosti) prochi u ciljanju NATO-a ostaje da se vidi.Pogotovo, u sluccaju da i pored vojne akcije Zapada, Kosmet ne dobijeod albanskog pokreta occekivanu samostalnost.Da li se raccuna i sazzrtvama kod onih koji ccekaju "Zvuk slobode"?
Da li su realne procene NATO-a da che ovim svojim agresivnim gestomuspeti da ressi vekovni kosmetski problem? Razlog za ovako osstrodelovanje, ccini nam se lezzi na dve osnove: ccinjenici da u jednomtest-periodu, od nekoliko meseci, jugoslovenska vojno-policijskaakcija nije urodila iskorenjivanjem albanske nacionalne gerile iproceni da che jugoslovenski vojni odgovor biti mlak ili da che onpoliticckim sredstvima biti paralisan. Na ovim tezama zasnovana,iznenadna agresivnost Zapadne vojne alijanse, ccini se ne raccuna dabi jugoslovenska vojska, pre svega vodjena svojim unutrassnjimimpulsima, mogla da pruzzi jak otpor. Neki glasovi o ressenosti da seKosmet brani svim vojnim sredstvima vech su se cculi iz armijskihvrhova. Odluccan otpor, i eventualni vechi ljudski gubici kod snagakoje bi krenule u intervenciju, svakako bi u odredjenoj meri pokolebaopriliccno zahuktali NATO.
Da dodamo, pitanja: ssta sledi iza vazdussnih udara: politicckipregovori? signal za opssti albanski ustanak? dolazak kopnenih trupaNATO-a na teren Kosmeta? Da li NATO raccuna na potpunujugoslovensku/srpsku vojnu pasivnost? Vech letimiccan presekatmosfere drusstva u kome zzivimo, ukazuje da su NATO-ovi planeridobro osetili sveopsstu atrofiju srpske volje za ratovanjem. Izgledada su se razvojem vezzbe "Odluccni soko", bavili samo novinari idezzurni organi u VJ. Tema br. 1, opssteg interesovanja U Srbiji, ovihdana je fudbalsko prvenstvo u Francuskoj.
Opssta apatija u Srba vlada vech par godina. U ssiroj javnostineoccekivani pad Republike Srpske Krajine, a zatim i lako otpisivanjetzv. Sremsko- barnjske oblasti, poraz i neizvesnost u RepubliciSrpskoj, najvechi egzodus Srba u skorijoj istoriji, slomili su izgledai najtvrdje nacionalne romanticcare. Unutrassnje prilike, paddrusstvenog standarda pre svega, uccinili sy da sve nacionalne vizijenestanu i da se Srbi bave borbom sa svakodnevicom. Cinici bi rekli daje raspolozzenje Srba za borbu jednako stepenu poverenja u vlast ovedrzzave.
Joss gore od jugoslovenskih zvaniccnika, nije dat niti nagovesstajzvaniccne strategije, po pitanju ressavanja pitanja Kosmeta. Sveopcije i ishodi su otvoreni, i svaki na kraju mozze da se predstavikao pobeda aktuelne vlasti. CCak i da NATO-ove snage budu rasporedjenena teritoriji SR Jugoslavije!
(Autor je saradnik Instituta za savremenu istoriju)
Isuf Berissa
Mozze li NATO da intervenisse na Kosovu? Kako da se zaustaviMilossevicheva ratna massina a da se ne ohrabri OVK?
* Zapad se upustio u jednu vrstu prechutnog partnerstva saMilosseviccem da bi disciplinovao Albance i naterao ih da prihvate'kompromisno ressenje' kosovskog problema
* "Zona zabranjenog leta" kombinovana sa zabranom upotrebe tesskogoruzzanja, pocetni uslov za obustavu vatre
Slike razorenih i zapaljenih gradova i sela, reke izbeglica koje iznjih bezze, i vesti o pokoljima albanskog civilnog stanovnisstva,prekinuli su neobiccno chutanje Zapada o najnovijoj ofanzivisrpsko-crnogorske vojske i srpske policije protiv teritorija podkontrolom Oslobodilaccke Vojske Kosova. Zapadni politiccari idiplomate opet priccaju o intervenciji NATO snaga koja treba dazaustavi nasilje i stvori preduslove za poccetak razgovora o ressenjukrize na Kosovu. Razlicciti analiticcari ponovo se bave starimpitanjima u vezi sa intervencijom, kojima su se u medjuvremenupridruzzile i nove dileme proizassle iz dogadjaja na terenu.
Zato se i postavlja pitanje mozze li NATO da intervenisse na Kosovu?Kako mozze da intervenise? I, ssto je najvazznije, hocce li dointervencije dochi? Sa vojnog gledissta, intervencija NATO-a na Kosovuje potpuno izvodljiva. Vojni i tehnolosski potencijali VojskeJugoslavije za NATO ne predstavljaju nikakav neressiv problem.Sstavisse, vidna tehnolosska inferiornost vojnog vazduhoplovstva iprotivvazdussne odbrane prakticcno ostavlja VJ bez odbrane od moguccihnapada avijacije Severnoatlantske alijanse. Ovo cini bezndazezznimsvaku mogucnost za protivodgovor VJ na eventualno intervenciju NATO-a.
Problemi skopccani sa intervencijom stoga su uglavnom politicckeprirode. Postavlja se pitanje kako se ovakva intervencija mozzepoliticcki i pravno obrazlozziti. Osim toga, ssto je joss vazznije,potrebno je pronachi neki politiccki cilj koji bi se intervencijompostigao, a koji bi je uccinio vojno uspessnom, te tako iprihvatljivom.
Possto odbija nezavisnost Kosova uz obrazlozzenje da bi onodestabilizovalo i BJR Makedoniju i ceo region, NATO je do sada bioblokiran strepnjom da bi intervencija protiv Milossevicceve vojnemassine na Kosovu, mogla pomochi osamostaljenju Albanaca od Srbije.Politiccki lideri Kosova do sada su se pokazali dosta neuspessni usvojim kritikama ovog opravdanja i njegovih pogresnih premisa. Oninisu uspeli da popularizuju svoja gledissta i dokazu da se stabilnostregiona ne mozze osigurati drzzanjem Albanaca pod srpskim kolonijalnimvlastima, i da ono sto mozze destabilizovati BJR Makedoniju nijenezavisnost Albanaca, vec diskriminatorska politika ove republikeprema tamossnjem albanskom stanovnisstvu.
Pre izvesnog vremena jedan predstavnik OVK oglasio se idejom oujedinjavanju svih etnicckih albanskih oblasti. Ova naivna ineodgovorna izjava, koja ne samo ssto ne odslikava pravo politicckoraspolozzenje na Kosovu, vech je bila demantovana i od strane nekolikovisokih komandanta OVK, posluzzila je svima onima koji su protiv togada se Albanci oslobode od srpskih kolonijalnih vlasti. Ona je Zapaduposluzzila kao povod da sklopi neku vrstu prechutnog partnerstva saMilosseviccem sa ciljem da se Albanci disciplinuju i primoraju daodustanu od svojih pokussaja za oslobodjenje od srpskih kolonijalnihvlasti.
Ali pitanje Kosova se ne mozze ressiti pomochu ovog neobiccnogpartnerstva. Od toga mozze da dobije samo Milossevicc, koji, kako sezna, dok nije prinudjen, nikad ne posstuje ni one dogovore na koje sejavno obavezao. Aktuelna srpska ofanziva protiv teritorija podkontrolom OVK je zzivo ostvarenje ovog prechutnog dogovora Zapada saMilosseviccem, cciji je rezultat oko ccetvrt miliona civila isteranihiz nekoliko desetina sela i gradova razorenih sistematskimbombardovanjem, pri cemu nisu birani ciljevi. Kuche unisstene paljbomiz tenkova i tesske artilerije na kraju su bile opljacckane i spaljeneod srpskih snaga.
Osim ssto je besprimereno kompromitovala zapadne demokratije, ccini seda sadassnja Milossevicceva ofanziva necce posticci neke od ciljevakoje je Zapad occekivao. Ona nije dovela do occekivanog slabljenjaOVK, koja se povukla sa dela teritorija koje je kontrolisala, ali uzminimalne gubitke u ljudstvu. Ustvari, ova ofanziva ne mozze doprinetizaustavljanje konflikta, nego samo njegovom ssirenju. Zato che, preili kasnije, Zapad, odnosno NATO, biti primoran da intervenisse naKosovu, i zato i dalje ostaje izazov da se pronadje takav vidintervencije koji che zaustaviti Milosseviccevu ratnu massinu ipodrzzati politiccki rasplet krize, a koji neche izgledati kaopodrsska Oslobodilacckoj vojsci Kosova.
Zabrana leta ratnim avionima i helikopterima iznad Kosova, uvodjenjezabranjene zone za tessko naoruzzanje (za tenkove i tesskuartiljeriju) oko gradova i sela i vazdussni udari protiv onih koji neposstuju zabranu, mogli bi da posluzze kao poccetne i realne formeintervencije NATO-a. Na ovaj naccin bi se zaustavila eskalacija sukobai mogla bi se uspostaviti neka vrsta primirja, koji bi predstavljaoprvi i nezaobilazni uslov na putu ka otpoccinjanju razgovora, uzposrednike i medjunarodne garancije, u cilju mirnog raspleta kosovskogpitanja.
(Autor je filozof i publicista iz Pristine)
