Tema:
Pregovori o Kosovu
Autori:
Bajram Kosumi
Ako se ne zaustavi ova militaristiccka politika, koja predstavljaopasnost ne samo za Kosovo, vech i za ccitav region, ne mozze bitinikakvog dijaloga, pregovora niti mirnog ressenja kosovskog problema.
1. Trijumf srpske militaristiccke politike
Izgleda da je Milossevich politiccar koji tokom igre pravi uspessnepoteze, ali gubi na kraju. To znacci da u njegovog politicckojfilozofiji postoji nessto ssto protivrecci prirodnom toku stvari.Visse of decenije Albanci su bezuspessno pokussavali da nametnu mirnoressenje kosovskog problema. Svojom militaristicckom politikomMilossevich ne samo da je trijumfovao nad albanskom miroljubivompolitikom, vech i nad politikom medjunarodne zajednice, koja je mnogoulozzila u ressavanje ovog problema. Sve to vreme Milossevich se nijeizjassnjavao o Kosovu i smejao se pokussajima Albanaca i medjunarodnezajednice da kosovsko pitanje resse mirnim putem. On je i tada znao dache na kraju pribechi svom poslednjem adutu - militaristicckojpolitici.
Taj srpski militaristiccki koncept najavio je pre nekoliko godinaradikal Seselj, kada je rekao da Albanci, ako hoche drzzavu, treba dauzmu oruzzje u ruke i da se bore, a ako ne zzele da se bore, treba dase pomire s tim da ostanu u Srbiji. Milossevich je osetio da je dosslovreme koje je Seselj pominjao i zato ga je ukljuccio u koalicionuvladu. Ono ssto je istina to je da Milossevich nema nikakvo ressenjeza kosovsko pitanje. On ima jedino militaristiccku politiku. Tapolitika, koja nije dobila rat u Hrvatskoj i Bosni, izazvala je jossjedan rat, na Kosovu.
2. Pregovori po srpskom receptu
Rugovin odlazak u Beograd i albansko-srpski razgovori u Prisstini,koji su pompezno prikazivani kao poccetak pregovora za ressavanjepitanja Kosova (sa albanske taccke gledissta) i poccetak dijaloga zaressavanje problema na Kosovu (sa srpske taccke gledissta), zapravonisu oznaccili nikakav poccetak pregovora. Ti susreti bili su konacandokaz o prirodi srpskog koncepta ressavanja pitanja Kosova. Kakva jesusstina dijaloga koji nudi srpski rezzim?
To je unapred utvrdjen dijalog, u okviru srpskog ustava, a to znaccida buduchi status Kosova treba da se ressava u okviru drzzaveSrbije. To je prvi razlog zassto ovaj dijalog nije dijalog, vechnalog. Na taj naccin Beograd zzeli da nametne ropstvo Kosovu a ne davodi pregovore. Formulacijom o "razgovorima bez prethodnih uslova"Beograd je zapravo nametnuo preduslove a da nije ispunio nijedan odzahteva koji su postavile Kontakt grupa i rezolucija 1164 Savetabezbednosti Ujedinjenih nacija. Drugi razlog zbog koga dijalog nijedijalog vech nalog, a koji je mnogo konkretniji od prvog, je opsezznaofanziva srpske policije i vojske na Kosovu preduzeta u vreme kada supregovori vodjeni. Osim toga, u vreme albansko-srpskih razgovoranapadi srpskih snaga bili su pojaccani. Ta ofanziva je u potpunojsuprotnosti sa srpskom propagandom koja nudi dijalog.
Ako se drzzimo izreke da treba "visse verovati delima nego reccima"onda je jasno da je rezzim u Beogradu ressen da vojnim putem ressipitanje Kosova i da su njegovi pozivi na dijalog samo demagogija.Moguche je pretpostaviti da su takozvani pregovori prema srpskomreceptu (ccitaj, nalogu) pocceli samo zato da bi se dokazalo da su oninemoguchi. Ali, Albanci su svojim zzivotima i svojom imovinom platiliovaj dokaz.
3. Okonccanje srpske militaristiccke politike stvara uslove zadijalog
Pitanje koje predstavlja susstinu problema je sledeche: da li suMilossevich i srpska politika uopsste spremni za dijalog, za pregovoresa Albancima i za ressavanje kosovskog problema?
Od odgovora na ovo pitanje zavisi da li che kosovski problem bitiressen mirnim putem ili silom. Izjave nekih ruskih i evropskihdiplomata da treba izvrssiti pritisak na obe strane u sukobu, i naSrbe i na Albance, visse su nego zlonamerne.
Na ovaj naccin, od albanske strane se zapravo zahteva da se preda.Milossevich je dokazao da je njegova prava priroda prirodamilitariste. S druge strane, da srpska politika ima neku umereniju,realniju struju postojala bi nada da se pitanje Kosova mozze ressitimirno, possto prethodno dodje do promena u srpskoj politici. Ali, isrpska pozicija i opozicija, s retkim i gotovo zanemarljivimizuzecima, imaju isti fassisticcki odnos prema kosovskom pitanju.
Milossevich i njegova politika uzdigli su se i postali mochni upravona tim istim principima militaristiccke politike i na principimanacionalne mrzznje prema kosovskim Albancima. Stoga se svakoodstupanje od tih principa na srpskoj strani dozivljava kao gubitak.Jedino kada se sve ove ccinjenice uzmu u obzir mozze se shvatitislepilo kojim rezzim u Beogradu vodi svoj narod u rat, a da nijepovoljno okonccao rat u Hrvatskoj i Bosni, u rat koji je suvissetragiccan i koji che na kraju rezzim u Beogradu izgubiti. Na tajnaccin rezzim u Beogradu postaje zakleti neprijatelj ne samo Albanaca,vech i sopstvenog, srpskog naroda i njegove buduchnosti.
Realno gledano, ovaj rezzim se ne bori na Kosovu da bi zasstitioizmissljene interese srpskog naroda (videlo se u Krajini i Bosni iHercegovini kako Milossevich sstiti srpske nacionalne interese) vechda zasstiti interese srpske policijsko-vojno-politiccke massinerije,koja je bila susstina srpske politike tokom celog postojanja srpskedrzzave. Milossevich je poslednji Mohikanac te militaristicckepolitike i njen danassnji predstavnik. Ako se ne zaustavi ta politika,koja predstavlja opasnost ne samo za Kosovo vech i za ceo region,neche biti nikakvog dijaloga, pregovora niti mirnog ressavanjaproblema.
I intervenciju NATO pakta na Kosovu treba shvatiti u tom smislu. Ali,sve dotle dok rezzim u Beogradu ne shvati da treba da napusti politikuizdavanja naloga i poccne ozbiljne pregovore sa Albancima kaoravnopravnim partnerima, sve dok se medjunarodni centri u kojima sedonose odluke ne uvere da je srpski koncept ressavanja problemaprevazidjen koncept, koji jedino mozze uroditi novim krvoprolichem ane i ressiti problem, sve dok se sve to ne shvati i dok pravialbansko-srpski pregovori ne poccnu, ko zna koliko che joss zzivotabiti izgubljeno, koliko che albanskih sela biti porusseno. Samo jednose zna: Milossevich che na kraju izgubiti igru!
(Autor je podpredsenik Parlamentarne partije Kosova)
Vuk Drasskovich
Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milosevic rekao je u Moskvi da seKosmetu garantuje autonomija, u granicama Srbije i u skladu sa vazecimdemokratskim standardima Evrope i sveta.
Dobro je sto je to receno, ali nije i dovoljno. Milosevic je duzan da,bez oklevanja, objavi Drzavnu platformu za status Kosova i Metohije ida sa tom platformom upozna pregovaracki tim Ibrahima Rugove, Evropskuuniju, OEBS, Kontakt grupu i Ujedinjene nacije.
Kao lider vodece proevropske Stranke u Srbiji, smatram da drzavnaPlatforma o Kosovu mora da pregovarackom timu gospodina IbrahimaRugove ponudi sledece:
1.Kosovo i Metohija dobijaju cetvorostepeni status autonomije ugranicama Srbije.
a) visoku lokalnu samoupravu opstina i gradova;
b) autonomiju Pokrajinske skupstine i Vlade;
v) zastupljenost Albanaca u Skupstini i Vladi Republike Srbije, uskladu sa brojem osvojenih mandata na izborima;
g) zastupljenost Albanaca u Skupstini i Vladi SR Jugoslavije, takodjeu skladu sa brojem osvojenih poslanickih mandata na demokratskimsaveznim izborima.
2. Sva ova cetiri stepena autonomije bice u skladu sa vazecimdemokratskim standardima Evrope, a te standarde ce definisati OEBS iEvropska unija.
3. Neophodno je uspostaviti dvodomne lokalne skupstine na Kosovu iMetohiji, kao i dvodomni parlament Pokrajine. Jedan dom sacinjavali bipredstavnici izabrani vecinom glasova, a drugi dom - dom naroda - biobi sacinjen po principu jednake zastupljenosti Albanaca, Srba,Muslimana i Turaka. Nijedna odluka koja se tice nesumnjivonacionalnih, verskih, kulturnih i jezickih prava bilo koga, ne moze sedoneti bez konsenzusa u domu naroda.
4. S obzirom na cinjenicu da samo SR Jugoslavija ima i drzavni imedjunarodni legitimitet, garancije za citav korpus prava i obavezamora dati savezna drzava. Zbog toga, srpski pregovaracki tim mora bitisastavljen i od predstavnika Srbije i od predstavnika SR Jugoslavije, stim sto se sva prava, za ciju je primenu nadlezna savezna drzava,moraju ostvarivati samo u granicama Republike Srbije.
5. Obavezan je princip: lokalni propisi moraju biti u punom saglasjusa pokrajinskim propisima, pokrajinski propisi moraju biti u punomsaglasju sa propisima Srbije, propisi Srbije moraju biti u saglasju sapropisima SR Jugoslavije, a zakoni SR Jugoslavije moraju biti u punojsaglasnosti sa zakonima Evropske unije.
6. U skladu sa ovakvom Drzavnom platformom, prihvataju se stranimedijatori i sve medjunarodne usluge dobre volje u pregovorima izmedjuVlade Srbije i SR Jugoslavije, sa jedne, i tima Ibrahima Rugove, sadruge strane.
7. Kontakt grupa i Evropska unija najodlucnije moraju osudititerorizam i sve politicke zahteve za nezavisnim Kosovom, kao i zahteveza Kosovom kao trecom republikom u sastavu SR Jugoslavije. GraniceRepublike Srbije su nepromenjive. Istovremeno, Kontakt grupa iEvropska unija najostrije i najodlucnije moraju osuditi projekte oVelikoj Albaniji na Balkanu, kao najgrublje krsenje poveljeUjedinjenih nacija.
8. SR Jugoslavija i Republika Srbija, bezuslovno, a u skladu sa ovomPlatformom, prihvataju strane medijatore, posmatrace, diplomatske,humanitarne i medijske predstavnike Evrope i sveta.
9. Moraju biti ukinute sve medjunarodne ekonomske i politicke sankcijeRepublici Srbiji i SR Jugoslaviji.
10. Gospodin Ibrahim Rugova i njegov pregovaracki tim moraju bitiizlozeni odgovarajucim medjunarodnim sankcijama, ako ne prihvatedemokratske pregovore i ako odlucno i jasno ne osude terorizam i svezahteve za promenom drzavnih granica na Balkanu.
Uveren sam da bi, na ovakav nacin, opasna kriza na Kosovu i Metohijibila resena brzo, i u korist mira i demokratskih i drzavnih principaEvropske unije, Ujedinjenih nacija i medjunarodnog prava.
Na potezu su, dakle, Slobodan Milosevic, Milan Milutinovic, MiloDjukanovic, Ibrahim Rugova, Kontakt grupa, Evropska unija i OEBS.
Sto se srpskog naroda tice, on ne postoji bez Kosova.
Srbi moraju, po svaku cenu, braniti Kosovo, jer su tamo rodjeninjihova drzava, hriscanstvo, nacionalni jezik, kultura i ep.
Na Kosovu ima mesta i za Srbe i za Albance i za Muslimane i za Turke iza sve druge. Na Kosovu nema mesta ni za teroriste, ni za teroristickui okupatorsku gerilu koja hoce da prekraja granice na Balkanu i dastvara etnicko Kosovo danas a sutra etnicku Veliku Albaniju,utemeljenu na drzavnom rasturanju Srbije, Makedonije i Crne Gore.
Braneci sebe i svoje Kosovo, Srbija danas brani i Povelju UN i konceptmultietnickog, a ne etnickog, uredjenja Evrope i sveta.
Projekat "krvi i tla" je nacisticki projekat.
U Srbiji danas vise od trecine njenih gradjana nisu Srbi.
Srbija je, u etnickom smislu, danas balkanska Amerika.
Zbog toga sam ubedjen da bi, danas, i Dzordz Vasington i AbrahamLinkoln bili na strani Srbije.
(Autor je predsednik Srpskog pokreta obnove)
