Od prvog dana bombardovanja zabrinut sam zbog posledica koje che ono imati po Kosovo i svet. Izgleda da che se ovim sve drasticcno izmeniti, i nisam siguran da che to biti promena na bolje. Moji roditelji dossli su u SAD iz Jugoslavije, i ja sam vrlo uznemiren ovim ratom. Uvek sam osechao da sam najpre Amerikanac, a tek onda Srbin, ali kada je bombardovanje poccelo, moje srpsko poreklo bilo je ugrozzeno i dosslo je do promene u mom identitetu. Nikada se nisam visse osechao Srbinom.

Mnogo moje rodbine zzivi u Beogradu, a moja majka je odrasla i ima rodbinu u okolini Novog Sada. Nije mi lako da gledam kako NATO razara tu zemlju. Osecham se tako ne samo zbog rodbine u Jugoslaviji, vech i ssto se pitam ssta che biti sa ostalim stanovnicima Jugoslavije. Ccini mi se kontraproduktivno razarati jednu zemlju i sposobnost njenih stanovnika da zzive i stvaraju sebi bolji zzivot samo zato ssto je njen vodja tiranin. Nepravedno je da SAD/NATO smatraju da se mogu umessati i upotrebiti silu da bi se ressio sukob cciji su koreni u vissevekovnim sukobima i nasilju na obe strane. Ustvari, najgore je licemerstvo. Kako mozze NATO osudjivati Milossevicha za nasilje i razaranje i zaustavljati to primenom joss vecheg nasilja i joss vechim razaranjem?

Kao Amerikanac slussam ljude koji prihvataju ono ssto im govore mediji: da su Srbi zao narod. Possto ne znaju nissta o istoriji sukoba na Balkanu i possto su informacije koje dobijaju preko medija nepotpune i jednostrane, oni podrzzavaju bombardovanje (oni koji su bolje informisani su ili protiv bombardovanja, ili su barem neodluccni). Vidim Amerikance koji aplaudiraju onome ssto NATO radi. Naravno, s obzirom na izbegliccku krizu, njihovo svrstavanje uz NATO je razumljivo. Ali, na suprotnoj strani ccujem ogorccene Srbe kako govore da SAD treba bombardovati i da Albanci dobijaju ono ssto i zasluzzuju. Ne mogu da stanem ni uz jednu grupu. Verujem da je vechina ljudi ista - ljudi dele iste snove i nade. Ne zzelim da iko bude povredjen, niti zzelim da neccija sposobnost za normalan zzivot bude drasticcno umanjena.

Bombardovanje je samo povechalo napetosti a nije ressilo nissta. Albanci su gladni i bez domova. Jugoslovenska infrastruktura se unisstava, i ljudi nemaju dovoljno novca za zzivot. Ccak i ako imaju, snabdevanje je jako losse. Ccak i ako se sve ovo zavrssi povratkom izbeglica, gde che se oni vratiti? Hoche li zemlja biti u stanju da proizvede ono ssto joj je potrebno za zzivot i da se obnovi?

Ako se iz svega ovog rodi nekakav "mir", to neche biti mir razumevanja, vech prisilan mir, i neressena pitanja koja su dovela do sukoba javiche se ponovo u buduchnosti. Ubedjen sam da NATO treba da bude spremniji na donossenje mirovnog plana sa Milossevichem. Tvrd stav NATO-a oko toga ssta mora biti sastavni deo mirovnog plana ne pomazze postizanju mira, vech produzzava agoniju ljudi. Milossevich je naznaccio da je spreman da pregovara o miru. Zassto ne bi Klinton issao u Jugoslaviju i susreo se sa Milossevichem? Zassto SAD nisu voljne da obustave bombardovanje i razgovaraju? ....

....Nadam se da che se sve ovo ubrzo zavrssiti i da che se ljudi vratiti kuchi i okrenuti se normalnom zzivotu. Poccetni sukob na Kosovu je bio strassan, ali zlo je poccinjeno na obe strane. Od tada, najveche zlo ccini NATO, messajuchi se u gradjanski rat koji se odigrava u granicama suverene zemlje koju on besposstedno bombarduje. To mora prestati!

Alex Rabrenovich, Kalifornija, SAD