Kao i sve ostalo i istina je subjektivna. Svakog dana mi je sve jasnije da je ovo rat medija i da Srbi taj rat ne mogu da dobiju, jer su ga mediji vech presudili.

Kako zzalosno deluju sve te izbeglice, kako paraju srce njihove pricce i kako je bolno gledati njihove suze... a gde su 11 miliona Srba? Zar nisu zzalosne srpske majke koje placcu, zar njihov strah nije dovoljno "interesantan" i da li se to srpski bol "ne prodaje" lako u novinama?

Ne, nije ovo rat, vech medijski spektakl u kome ceo svet prati jednu stranku zaboravajuchi da druga stranka nije neki demon iz nekog horor romana, bez osechaja, bez dushe, bez prava na neki zivot.

Mozzda za neke ljude istorija nije vazzna, ali je za svakog Srbina, koji je bar malo privrzzen svojoj domovini, Srbija bez Kosova kao telo bez dusse. Kosovo je bilo Srpsko kada Evropa joss nije ni sanjala o nekom kontinentu "Amerika".

I svakom Albancu iz Kosova mogu rechi jedno: mozzda se smatrate vechiom na Kosovu, sli ste u zemlji Jugoslaviji vi ipak bili pripadnici etniccke manjine. Ja celog zzivota zzivim u ovoj zemlji Holandiji. Nikada nechu imati ni deo onih prava, kao pripadnik etniccke manjine, koja su Albanci imali na Kosovu. Taj zzivot, te moguchnosti nijedna manjina u ovom svetu nema u tudjoj zemlji. A to ste imali vi.

Sada, dok krvari moja zemlja a sa njom i ja, pitam se da li che ikada neko shvatiti ssta se ovde ustvari dogadja? Ili che ostati samo ono ssto su svetski mediji prezentirali kao jedinu pravu "istinu".

Sa verom u Boga, Sonja Pantich, Holandija

.