Posstovani posetioci,

Zahvaljujemo na interesovanju koje je izazvao servis "Kosovo on-line". Verujemo da che i vassa reagovanja, missljenja ili polemike doprineti konstruktivnom dijalogu o ressenju kosovskog problema.

Prva tema servisa je bila "Kosovo danas", cciji su autori filozof i publicista iz Prisstine SSkeljzen Malichi i akademik Mihailo Markovich iz Beograda. Drugu temu, "Kosovo u Ustavu", obradili su bivssi predsednik Predsednisstva SFRJ Borisav Jovich i advokat iz Prisstine i bivssi komunisticcki funkcioner Azem Vlasi. O trechoj temi, pod naslovom "Rat ili mir na Kosovu", pisali su politikolog iz Prisstine Beljulj Beccaj i nauccni saradnik beogradskog Instituta za medjunarodnu politiku i privredu Predrag Simich.

Occekujemo vassa reagovanja, ograniccena na oko 35 redova, na e-mail cig@beta.opennet.org ili DIREKTNO za srpski i engleski jezik i na redaksia@koha.net za albanski jezik.

S posstovanjem, Novinska agencija Beta i dnevnik Koha ditore.

Mihajlo Markovich

* Dr. Esat Stavileci, profesor Univerziteta u Pristini

CClanak Mihaila Markovicha sadrzzi puno kontradiktornosti, poccev od netaccne tvrdnje da, "se neizbezzni i realni konflikti interesa sastoje u ccinjenici da najveci deo stanovnisstva na Kosovu ccine Albanci, ali, sa druge strane, Kosovo je vekovima bila maticcna srpska zemlja, a i danas jeste deo srpske drzave", do neistinitih ocena da "oni (misli na Albance) veruju da je Kosovo njihova zemlja", odavno, "pre nego ssto su na Kosovo bili dossli Srbi, u VI i VII veku", i da su "(Albanci) sebe proglasili potomcima Ilira...". SStavisse, usudjuje se da kaze da za to "nema nikakvih nauccnih dokaza".

Jedan, koliko-toliko kratak pristup istoriji albanskog naroda, njegove etnogeneze i autohtonosti, pomazze nam da izvuccemo sledeche nauccne zakljuccke:

Prvo, da je ilirsko poreklo Albanaca u neposrednoj vezi sa istorijskim identitetom albanskog naroda i da su arheolozi dokazali da "postoji neposredan kontinuitet u materijalnoj i duhovnoj kulturi izmedju Ilira i Albanaca, sstavisse i na osnovu arheolosskog materijala jednog niza srednjovekovnih nekropola na teritoriji sadassnje Albanije".

Drugo, da arheolosski nalazi u istrazzivanim nekropolama svedocce o ilirskoj tradiciji, koja se nastavlja i nakon nastanjivanja Slovena na Balkanu.

Treche, mnoga svetska filolosska imena dosla su do zakljuccka da "albanski jezik ima neposredne veze sa jezikom ilira". CCetvrto, da "i jedan broj jugoslovenskih ilirologa isticce da Albanci poticu od Ilira".

Peto, da su "Albanci jedan od najstarijih naroda Evrope". SSesto, da su Albanci, kao potomci Ilira, autohtoni na podruccjima gde danas zzive.

Sedmo, da teritorija na kojoj je razvijen albanski jezik od jezika Ilira "u opsstim crtama odgovara savremenoj albanskoj drzzavi, ali se prostire i van njenih granica, na Jugoslaviju i na Grccku". Osmo, da "Kosmet nije srpski", i da su se "Srbi nastanili na Kosovu prilikom prossirivanja srpske drzave u tom pravcu, pod Nemanjichima".

Deveto, da su na albanskoj etnicckoj teritoriji, u cilju okupiranja u srednjem veku i u vreme Otomanske Imperije, nastanjene slovenske, turske i romske manjine" i da je slovenska manjina znatno povechana prinudnom kolonizacijom izmedju dva svetska rata, ali da nikada nije uspela da premassi 10 odsto stanovnisstva u celini". Deseto, da istorijski izvori govore da su Albanci autohtoni na ovim podruccjima i da su Srbi, u stvari, dossljaci.

Prema tome, problem se sastoji u cinjenici da se Mihajlo Markovich oslanja na srpsku istorijografiju, u kojoj se istorija albanskog naroda ne predstavlja kao autenticcna, u celini i kontinuitetu tokom vekova, "vech izdvojena i podeljena u okviru drzzava koje su vladale albanskim podruccjima i u okviru odnosa Albanaca sa juznim Slovenima". Represiju koju primenjuje srpska vlast na Kosovu, ne naziva pravim imenom, vech zakljuccuje da "je jasno, da na Kosovu postoji odredjen stepen politicke represije". Istina je da Srbija, sto se Kosova ticce, prkosi medjunarodnoj zajednici, povredivssi sve medjunarodne konvencije. Sve se to dessava "u funkciji promena etniccke strukture Kosova". Osnivajuchi se na ccinjenice, "Kosovo danas predstavlja najsivlju zonu povreda i zloupotreba ljudskih i nacionalnih sloboda i prava na Balkanu", sa premisama genocidnih ideja, sadrzzaja i stremljenja u drzzavnim aktima i fakticckim tokovima genocida.

On sugerise uccesche Albanaca na srpskim izborima, u vreme kad su Albanci proglasili svoje izbore. On preporuccuje da Albanci treba da priznaju "da je Srbija i Jugoslavija njihova drzzava", zaboravivssi da Albanci "dozzivljavaju Republiku Kosovo kao zzivotno i politiccko tlo, i da taj osechaj ima osnova u demografskoj i politicckoj realnosti Kosova", da Albanci "u nijednoj kombinaciji, Srbiju ne dozzivljavaju za svoju drzzavu, da Kosovo i Albanci nemaju nijedan razlog visse od naroda slovenskog stabla da ostanu u jednoj drzzavnoj tvorevini sastavljenoj od Srbije i Crne Gore.

A sto se ticce kvalifikacija Albanaca kao "manjine", umesto odgovora postavljam mu pitanje: "Kako mozze, zbog geopoliticcke podele istog naroda, jedna polovina tog istog naroda da se priznaje kao nacija, a istovremeno drugi deo, samo zbog toga sto zzivi izdvojen od maticcnog naroda, da se smatra 'nacionalnom manjinom'?"

Zar za Mihajla Markovicha nije dovoljan primer SSvajcarske i nekih drugih drzzava?

Albanci che, pre ili kasnije, realizovati svoj realni, prirodno-politiccki cilj - nacionalno ujedinjenje, bez obzira da li se to nekome svidja ili ne. Taj projekat je konsekventan zato ssto ima malo drzzava na svetu kojima su na nepravedan, arbitraran naccin otkinuti delovi kompaktne teritorije, tako da se zemlja matica granicci sa svojim narodom i svojom teritorijom - u ovom sluccaju od Ohrida na jugu, do Bara na severu.

Teritorije, koje su po akademiku Markovichu sporne, pripojene su susednim drzzavama (Grcckoj, Makedoniji, Srbiji i Crnoj Gori) ne na osnovu politicckog i prirodnog prava, vech na osnovu odnosa snaga i evropskih konferencija na kojima je dominantnu ulogu imala.

anglo-francuska diplomatija - na konferencijama u Londonu i Parizu. Pravila odnosa i medjunarodnog prava su jasna i univerzalna; one su van zzelja ili individualnih stavova, ili kolektivnih zahteva i mislim da se sa tim treba da se slozzi i akademik Mihajlovich. Medjutim, s tim u vezi postavlja se i pitanje - ako je Srbija drzzava matica srpskog naroda, onda delovi te nacije (kao i druge nacije) treba da se tretiraju kao nacionalne manjine u svakoj drugoj medjunarodno priznatoj drzzavi, a ne da postoje dvostruki standardi samo za (privilegovani) srpski narod.

SSto se ticce toponima, treba da podsetim akademika Markovicca da se vechina mesta i lokaliteta u juzznoj Srbiji (regije Nissa, Prokuplja, Kurssumlije, Leskovca, Vranja) i dan danas zovu albanskim imenima...

Lokalna vlast u rukama Albanaca pod srpskim kissobranom ne nudi nissta. Odredjeni broj albanskih poslanika u srpskoj skupsstini samo bi legalizovao aparthejd i kolonijalnu poziciju i tako bi se stvorio "dekor" za demokratizaciju Srbije pred occima medjunarodne zajednice, pogotovo kada se uzima u obzir i stav takozvane srpske opozicije prema Kosovu i Albancima.

Stoga se i postavlja pitanje ccime se poboljssava polozzaj Madjara i sandzacckih muslimana koji su uccestvovali na srpskim izborima. Dva srpska policajaca isterali su iz kabineta legalno i legitimno rukovodstvo Novog Pazara (izabrano na izborima), a umesto instalirano je vazalno rukovodstvo koje se svidelo Beogradu.

Da ne duzzim, posle onoga ssto se desilo u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, posle onoga ssto se dessava u Crnoj Gori, mislim da nije pravedno i da je nemoralno i politiccki neodrzzivo - znacci sa svih aspekata - da se od Albanaca trazzi da zzive pod kontrolom i jurisdikcijom Srbije.

Albanski narod je to shvatio i neche se visse zavaravati. Samo sila mozze oterati ovaj narod u jednu takvu poziciju, ali treba imati u obzir i to da neche biti mira i prosperiteta u ovom delu Evrope, ako se nessto tako preduzme.

Jedini pravi i pravedan put, i sa medjunardnog aspekta prihvatljiv i podrzzan, jeste da Srbija odustane od dominacije nad albanskim narodom i Kosovom kao vrstom srednjevekovne kolonije i da se prihvati ozbiljnog i pravog dijaloga, branechi medjunarodnim garancijama realne interese srba na Kosovu, bez predrasuda, bez mitova i srednjevekovnih mistifikacija. To bi bio pravi i jedini put da dva naroda zzive u miru i medjusobnom razumevanju, izbegavajuchi tako moguche konflikte i politicke tenzijeu tom delu Evrope. To bi bio najbolji odgovor zahtevima i to bi predstavljalo izazov za novi vek.

* Besnik Zajmi, diplomirani inzzenjer

Redakciji "Koha ditore" i agenciji "Beta" zzelim uputiti ccestitke za ovu inicijativu da u ovim tesskim vremenimana na neki naccin pokussavaju da uvedu konstruktivni dijalog medju Albancima i Srbima o vazznim pitanjima o Kosovu.

CCitajuci cclanke autora o temama "Kosovo danas" i "Kosovo u ustavu", mozze se zakljucciti da nam autori nisu nissta novo kazali, osim da su pokussali na retoriccan naccin opisati ccinjeccno stanje koje vlada na Kosovu. To je poznato svima nama i svim vazznim medjunarodnim ccimbenicima.

Ako Kosovski problem zzelimo rijessiti bez nasilja i rata onda treba posstivati svaki dijalog koji tezzi ka ressenju tog problema. Ali ja bih zamolio obe redakcije da zbog ozbiljnosti stvari vode raccuna o tome kojim liccnostima daju priliku da daju svoje missljenje i uccestvuju u ovim temama. Mislim da imate moguchnosti da nas ubuduche posstedite od missljenja poput Jovichevog i Vllasijevog. Svi zajedno smo prezzivjeli njihova doba, i sama pojava tih ljudi (posebno B. Jovica, koji je tipican egzemplar srpskog ssovinizma) koji su izgubili svaki politiccki kredibilitet, mozze sskoditi vassoj i svakoj inicijativi.

Akademik Markovich pokusava da unese neke nauccne zablude oko porijekla: "Kosovskim Albancima nije dovoljno ssto su etniccki razlozi na njihovoj strani - oni ne priznaju Srbima istorijska prava. Oni veruju da je Kosovo bilo njihova zemlja, daleko pre nego sto su u VI i VII veku na Kosovo stigli Srbi. Oni su sebe proglasili za potomke Ilira koji su na Balkanu zziveli jos pre dolaska Rimljana. Za to verovanje - da vode poreklo od Ilira i da su ziveli na Balkanu pre dolaska Srba - ne postoji nikakav naucni dokazi". Postavio bih mu jedno pitanje:

Ako ne postoje naucni dokazi koji tvrde da su Albanaci potomci Ilira, hochete biti tako ljubazni da nam nekom prilikom iznesete dokaze koji nauccno objassnjavaju porijeklo Albanaca? Jer, sigurno isto kao i Srbi nisu pali s neba.

Borisav Jovich

* Dr. Arsim Bajrami, profesor Pravnog fakulteta u Prisstini

Govorechi o ustavnom polozzaju Kosova, autor se sluzzi neistinama, jednostranim pristupom, nemajuchi intelektualnu hrabrost da se suocci sa realnim ccinjenicama. On se i dalje sluzzi starim ideolosskim dogmama iz vremena svoje komunisticcke vladavine, o Albancima kao "nacionalnoj manjini", o takozvanom albanskom bojkotu Srbije i Jugoslavije i o drugim vazznim pitanjima koje karakterissu albansko-srpski konflikt o Kosovu. Autor Republiku Kosova naziva "fantomskom", ignorissucci ccinjenicu da je ona postala realnost koja je duboko ukorenjena u kolektivnoj svesti albanskog naroda kao nacionalni prgoram i nacionalna strategija. Nakon raspada bivsse Jugoslavije, koristechi svoje legitimno pravo na samoopredelenje, Albanci su na demokratski naccin stvorili svoju drzzavu, koju svakim danom jaccaju i ccine realnom ccinjenicom.

B. Jovich se ponovo vracha tezama da su ustavne promene iz 1989. bile nuzzne i da nisu ugrozile tadassnju autonomiju Kosova. Javnost na Kosovu, a i ssire, dobro zna da su te promene izvrssene protivustavno i mimo volje albanskog naroda. U vreme promena, Presednisstvo SFRJ (na ccijem je ccelu bio Jovich) na Kosovu je primenilo vanredno stanje, a za te promene nije postajala relevantna saglasnost Skupsstine Kosova. Skupsstina Kosova je na dan odluccivanja o ustavnim promenama bila opkoljena policijskim i vojnim snagama, a u njenom radu su uccestovala civilna i policijska lica koja nisu imala svojstva delegata Skupsstine. Odluka koja je doneta nije bila validna, jer za nju nije glasala vechina u Skupsstini Kosova.

Konstatacija Jovicha, da te ustavne promene nisu bitno uticale na polozzaj Kosova, ne samo da nije taccna, vech je i smessna kad se posmatra iz danassnjeg ugla. Protivustavne promene ne samo da su ukinule politiccki subjektivitet Kosova, vech su predstavljale (kako su tada primetili neki politiccari i teoreticcari) prvi korak i kljucc za demontiranje i raspad bivsse Jugoslavije. Dogadjaji koji su usledili nakon toga najbolje potvrdjuju tu ccinjenicu.

Jednostrani pristup problemu Kosova pokazuje da Jovich nije nissta nauccio na gresskama rezzima kome je sluzzio i da krvavi sukobi nisu promenili njegov nacionalisticcki pristup pitanju Kosova. Umesto jednostranog gledanja na Kosovo, on treba da se suocci sa realnosschu da je Kosovo zauvek izgubljeno za Srbiju i da se pozabavi modalitetima mirnog razdvajanja Kosova i Srbije.

* Borisav Jovich - Odgovor Dr. Arsimu Bajramiju

Osvrnuchu se na teze Dr. Bajramija.

Prva njegova konstatacija je da se "i dalje sluzzim starim ideolosskim dogmama iz vremena svoje komunisticcke vladavine o Albancima kao nacionalnim manjinama".

G. Bajrami valjda razume da se mi razlikujemo u drzzavnom, a ne u ideolosskom pitanju. Pominjanje takozvanih ideolosskih dogmi i komunisticcke vladavine kod njega occigledno sluzzi da bi zamaskirao ccinjenicu da se on ne slazze sa drzzavom u kojoj zzivi i da zzeli secesiju, koju svet ne odobrava.

Naravno da su Albanci u Srbiji nacionalna manjina, bez obrzira ssta o tome G. Bajrami misli. Oni imaju svoju maticcnu drzzavuu Albaniji. Takav je naziv za sve nacionalne grupe koje zzive van maticcnih nacionalnih drzzava usvojila medjunarodna zajednica. U skladu sa ccinjenicom da su nacionalna manjina, pripada im odredjeni standard prava koje garantuje medjunarodna zajednica i nassa drzzava. CCinjenica je da se G. Bajrami s tim ne slazze, da se konfrontira i sa medjunarodnom zajednicom i sa svojom drzzavom.

Druga teza G. Bajramija je da Albanci u Srbiji imaju pravo na saoopredeljenje, na osnovu koga su se izjasnili da stvore svoju nacionalnu drzzavu Republiku Kosovo, koja je, prema njihovim reccima, postala realnost.

Kad bi nacionalne manjine po medjunarodnim normama imale pravo na samoopredeljenje onako kako ga tumacci G. Bajrami, a to znacci da vrssi otcepljenje i secesiju drzzava, u svetu bi mogao da nastane pravi haos. Zato to medjunarodna zajednica ne podrzzava i ne dozvoljava.

Fiks-ideja o Kosovu republici "koja je postala realnost" objassnjava posredno zassto je G. Bajrami i ne demantuje sva prava Albanaca u Srbiji o kojima sam detaljnije govorio u svom prilogu, a koja odbijaju da koriste. Njega ta prava ne interesuju, njega interesuje secesija, nova albanska drzzava na prostorima Srbije.

Trecha teza G. Bajramija je da ustavne promene iz 1989. nisu izvrssene po ustavnom postupku i na demokratski naccin su potpuno proizvoljne. Sa promenama su se saglasile skupsstine svih republika i pokrajina i Savezna skupsstina pojedinaccno (kada se radi o promenama u Ustavu SFRJ, koje su bile preduslov promena u Srbiji), kao i skupsstine obe autonomne pokrajine zajedno sa Republicckom skupsstinom kada je u pitanju Ustav Srbije. Potpuno je proizvoljna tvrdnja o neregularnosti odluka na Skupsstini Kosova. Posle rasprave koja je u demokratskom duhu trajala ccitav dan, javnim glasanjem i prebrojavanjem glasova samo je 12 delegata glasalo protiv promena, a svi ostali glasali su za.

G. Bajrami ne osporava da je pomenutim ustavnim promenama prethodio masovni egzodus Srba sa Kosova i Metohije pod pritiskom Albanaca, koji su zloupotrebili svoju ustavnu poziciju. Ne treba da se sporimo da da su Kosovu ustavnim promenama oduzete drzzavne nadlezznosti, koje po prirodi stvari i ne pripadaju autonomijama, nego drzzavama, ali da su im ostavljena maksimalna autonomna i garantovana sva gradjanska i manjinska prava po evropskim standardima.

G. Bajramiju mogu samo da preporuccim da treba da razume da je secesija Kosova i Metohije od Srbije iluzija koja vodi njegove sunarodnike u nepotrebnu samoizolaciju, da se sa time ne slazze ni medjunarodna zajednica i da ressenje svojih problema treba da trazze u zajednicckom zzivotu u drzzavi kojoj pripadaju.

* Mario Batinovich, Njujork

Gospodin Borisav Jovich je bio kreator i nosilac politike stvaranja Velike Srbije, pa njegov cclanak o ustavnom polozzaju Kosova i treba shvatiti kao odgovor vlasti na legitimne zahtjeve albanskog naroda. Po oprobanom receptu, on za stanje okrivljuje zzrtvu (albanski narod). Na odgovor ponukalo me je njegovo ponavljanje da mi u inozemstvu imamo krivu sliku dogadjaja, jer ne poznajemo ccinjenice. Na srechu, mnoge od nas pamchenje dobro sluzi.

CCetiri stavke iz cclanka su vazzne pomena. G. Jovic prvo pisse kako Kosovo po Ustavu Srbije ima autonomiju, ali je ne koristi. Kasnije isticce kako je autonomija 1989. ukinuta, da bi se sprijeccio "masovan progon srpskog i crnogorskog naroda". Kako Kosovo mozze da ima autonomiju ako je ona ukinuta? G. Jovic ima svoje poimanje autonomije. Treba da pojasni ssta ona nosi. Zassto misli da Albanci na Kosovu treba da koriste novu autonomiju, ako im je ukinuta ona iz 1974? Zassto misli da bi Albanci trebalo da posstuju vlast, ako im je ona ukinula staru autonomiju i zamijenila je novom. SSta je albanski narod dobio "novom" autonomijom?

Drugo, pissuchi o periodu 1981-1989., g. Jovich ukidanje autonomije obrazlazze pobunama albanskog stanovnistva. Volio bih da nam navede samo tri primjera pobune iz tog perioda. Mozzda on zna ono ssto vechina ne zna? Ili se nassa poimanja pobune razlikuju? Ili se mozzda svaka tadassnja akcija albanskog stanovnisstva opisuje kao pobuna, sto je van racionalnog razmisljanja? Neka g. Jovich kazze koja je "pobuna" albanskog stanovnisstva na Kosovu do 1989. uporediva sa klasiccnom oruzzanom pobunom srpskog stanovnisstva na podrucju bivsse kninske krajine, na koju je kao cclan Predsjednisstva SFRJ ostao gluh i nijem?

Treche, g. Jovich pisse o masovnom "egzodusu" srpskog i crnogorskog naroda sa Kosova, insinuirajuci da su ti ljudi otjerani pritiskom albanskog stanovnisstva. Brojke ukazuju na razmere tog progona. Raccuna se da danas Srbi ccine devet odsto (od dva miliona) stanovnisstva Kosova. 80-tih bilo ih je oko 13 odsto, dakle u tom se periodu sa Kosova iselilo 50-60,000 Srba i Crnogoraca. Medjutim, dobar dio njih iselio se iz ekonomskih razloga, a neki su skupo prodali kuche i posjede Albancima, unovccavajuchi svoj srpski patriotizam, prodajuchi vjekovna ognjissta za njemaccke marke.

Autonomija je ukinuta zbog progona Srba, pisse G. Jovich. Da li je "progon" zaustavljen? Po posljednjim informacijama, upravo obratno.

CCetvrto, g. Jovic direktno okrivljuje albanske vodje za miniranje sistema i nefunkcionisanje vlasti. Tako nastavlja tradiciju dijeljenja naroda, poccevssi od "dobrih" i "lossih" Hrvata, do "dobrih" i "lossih" Albanaca.

Konaccno, nastoji druge da prikazze za krivce, a sebe za izvor pravih rijessenja. Kao i njegov mentor, spreman je pucati u svim pravcima da bi ostao na vlasti. Za propast sistema cciji je marljivi graditelj bio, spreman je trazziti krivca u narodu ccija je povijesna sudbina vezana za srpski narod.

Politika g. Jovica nije izvukla pouke iz raspada Jugoslavije. Umjesto optuzzbi, ubijanja i razaranja, vrijeme je da shvati da problem Kosova nije samo srpski, vech i albanski. Srpsko-albanski odnos na Kosovu je pressao taccku gdje se problem mogao rijessiti davanjem Albancima veche autonomije, ccak i statusa Republike u okviru SR Jugoslavije. Vrijeme je da Jovicheva politika shvati da je albanskom narodu jedina opcija za vlastiti opstanak sopstvena drzzava.

(Reakcija gospodina Batinovicha bila je predugaccka, tako da objavljujemo sazzetu verziju. Ponovo molimo ccitaoce da reagovanja sami ogranicce na 35-40 redova.)

* Borisav Jovich - Odgovor g. Mariju Batinovichu, Njujork

Stvar je elementarne kulture da, ako neko zzeli da se ukljucci u razgovor, bar treba da se predstavi, ssto g. Batinovich nije uccinio, a nije se bogzna kako predstavio ni onim ssto je napisao.

On tvrdi da sam nessto napisao ccega nema u mom tekstu, naime da sam tvrdio da je Kosovu 1989. ukinuta autonomija, pa se ccudi kako je onda moguche da je i dalje ima. G. Batinovichu jedino mogu da preporuccim da tekst o kome je recc proccita joss nekoliko puta, pa ako mu ni tada ne bude jasan, onda je problem u njemu, a ne u tekstu.

U istom stilu, g. Batinovich velikodussno zzeli da pokloni srpsku teritoriju Kosova i Metohije, da izvrssi secesiju u korist albanske nacionalne manjine. Ako vech zzeli da poklanja teritorije i da vrssi secesiju, neka to ccini u svojoj drzzavi, ako mozze. SAD verovatno imaju neke delove teritorije gde u vechini zzive Meksikanci, Indijanci ili druge nacionalne manjine, pa neka se tamo bori za svoje velikodussne stavove. Nije lepo poklanjati tudje; ne samo da nije kulturno, nego je i kriminalno.

Moram da podsetim g. Batinovicha da se sa secesijom Kosova i Metohije ne slazzu ni velike sile Zapada, ukljuccujuchi i drzzavu u kojoj on zzivi. Mislim da nema smisla da sa njim polemissem o tome i da od njega branim stavove njegove vlastite drzzave. Bilo bi mogo bolje da se s njom raspravi sam, neposredno.

* Mario P. Batinovic, New York

Zahvaljivam se redakcijama Koha i Beta na ustupljenom prostoru i g. Jovichu na odgovoru. Da izbjegnemo nepreciznosti - g. Jovich pisse da su Ustavom Srbije, citiram: "pokrajinama oduzete i prenete na Republiku Srbiju iskljuccivo nadleznosti koje su ccisto drzzavne", itd. Dalje on pojassnjava da je pokrajinama oduzeta zakonodavna, izvrssna i sudska nadlezznost (ZIS). U udzzbenicima nizzih razreda srednje skole u Srbiji pisse da su ZIS nadleznosti osnovne karakteristike autonomne vlasti. Bez obzira sto je pokrajini Kosovo oduzeta te nadlezznost, g. Jovic zakljuccuje, citiram: "da ona prema Ustavu Srbije i jeste autonomna pokrajina".

Da pojasnim o kakvoj se autonomiji radi; kosovskim Albancima su ostavljeni organi bez vlasti, ne samo na nivou SFRJ i Srbije vech i same pokrajine, ccime je izvrssena politiccka aneksija Kosova. Jedina autonomija sto je Albancima ostala je ona u njihovim kuchama, dvorisstima i djelomiccno ulicama. Mozda na nju g. Jovic i misli. Taccno je da je ta aneksija izvrssena pod blagoslovom Republika, kao koncesija Srbiji. Taccno je i da je Skupsstina Kosova glasala za promjenu svog Ustavnog polozzaja, ali je taccno i da je to uradjeno pod vojnom opsadom i pritiscima i da su tog dana u Skupstini glasali Srbi sa ulice koji su odjednom postali skupsstinski delegati.

G. Jovich licemjerno zakljuccuje da je kolonizacija Kosova zapravo zapocela voljom Skupsstine Kosova. Taccno je da je Zapad protiv odvajanja Kosova, ali ne zato ssto misli da je Kosovo dio Srbije, vech iz straha od sukoba vechih razmjera. No Zapad je prilagodljiv; ono ssto danas odbija, sutra prihvacha. Prisjetite se izjave (bivsseg drzzavnog sekertara SAD Dzzejmsa) Bejkera (James Baker) pred raspad Jugoslavije da SAD ne podrzzavaju odvajanje republika, ili izjavu (bivsseg drzzavnog sekretara SAD Vorena) Kristofera (Warren Christopher) iz 1994., da americcke trupe ne namjeravaju uchi u Bosnu.

Ubrzo che i Zapad shvatiti da i albanski narod na Kosovu ima pravo na vlastitu drzzavu. Uostalom, taj princip prava svakog naroda na vlastitu drzzavu podrzavao je i g. Jovic kada su u pitanju bili Srbi iz tzv. Kninske Krajine. Da li on ima selektivnu amneziju? Zassto bi taj princip bio garantiran Srbima, a uskrachen Albancima na Kosovu?

Ako albanski narod na Kosovu zaista zeli vlastitu drzzavu, a tome nas ucci povijest, nissta ga na tom putu ne mozze sprijecciti, nikakva policija ni vojska, pa ccak ni srpska.

SSto se pak Meksikanaca i ostalih grupa u SAD ticce, oni nemaju razloga za odvajanjem jer uzzivaju veca politiccka i druga prava nego u maticcnim drzavama, ili Albanci u danassnjoj "demokratskoj" Srbiji. I nema siledzzijske politike kao ssto je vassa da ih gura u rat, jer da se prisjetimo - srpskoj politici na Kosovu nije stalo ne samo do Albanaca vech ni do Srba. Njoj je vazzan samo TERITORIJ.

P.S. Da ponovim: zovem se Mario Batinovich i javljam se iz Njujorka. Moja rasna, nacionalna, kulturna i druga pripadnost, nivo obrazovanja, socijalni status i sliccno sasvim su irrelevantni za ovu polemiku.

Mahmut Bakali

* Bogdan Petrovich, dipl. ing. elektrotehnike

Vech prvi stav g. Bakalija, da Albanci na Kosovu nisu i ne mogu biti nacionalna manjina ne mozze izdrzzati ozbiljnu kritiku. Argumenti za to su: brojnost, to ssto oduvek zzive na tom prostoru, ssto su u SFRJ bili trechi narod po veliccini, a sada drugi i jer predstavljaju skoro polovinu ukupne albanske nacije.

Interesantan je svojevrstan kvantitativni kriterijum tretiranja manjinskog pitanja g. Bakalija: possto Albanaca ima 90 odsto, visse nisu nacionalna manjina. Dakle, postoji odredena granica (je li to 60, 70 ili 90 odsto?) kada nacionalne manjine to prestaju da budu. Koliko znam, medjunarodno pravo i praksa ne poznaju takav kriterijum.

Albanci na Kosovu, iz istorijskih i fakticckih razloga, nisu priznat narod, vech manjina, prosto imaju maticcnu drzzavu. Drzzavna granica odredjena je posle Balkanskih ratova. Pored Kosova, Albanaci su brojni u Grcckoj, Makedoniji, pa i Crnoj Gori. Sledechi argumentaciju g. Bakalija, mozzemo samo zakljucciti da su i oni narod, a ne nacionalna manjina. Zamolio bih ga zato da sam definisse pojam manjine.

Occekujuchi odgovor, moram konstatovati da osim kvantitativnog, ostali argumenti i kriterijumi definisanja naroda, odnosno manjina, mogu da se primene na svaku manjinu u Evropi. Izrazita brojccana nadmoch Albanaca je kljuccna taccka kosovskog problema.

Posle teze da Albanci nisu manjina, g. Bakali prelazi na, za Albance glavnu taccku: pravo na samoopredeljenje. Possto nacionalne manjine to pravo nemaju, Albanci na Kosovu nisu manjina nego narod. Radi se o verovatno najspornijem principu medunarodnih odnosa, koji je u koliziji sa opsstim principom o nepovredivosti drzzavnih granica. To zna i g. Bakali, ssto i priznaje. Da bi izassao iz chosrokaka, predlazze nove ideje, inventivnost i nove postupke. Iz teksta se vidi da je to republika u sastavu SRJ, nezavisna od Srbije.

Dakle, ostajanje Kosova u nekoj Jugoslavije, ali izvan Srbije, zadovoljava i pravo na samoopredelenje Albanaca i princip teritorijalnog integriteta. Taj integritet ne proizilazi iz Dejtonskog sporazuma, vech iz medunarodnih ugovora.

Analiza ponudjenog ressenja govori nam: Albancima treba priznati pravo samoopredelenja, dati im nezavisnu (od Srbije) republiku u SRJ. Pritom, possto je integritet te SRJ priznat Dejtonskim sporazumom, u daljem raspletu, nekim novim sporazumom, on prestaje da postoji, sve u skladu sa pravom na samoopredelenje, kao u raspadu SFRJ. Nezavisno Kosovo postaje deo Albanije, i to bez Srba na njemu. Voleo bih da me g. Bakali uveri da nije tako.

Ressavanje problema na Kosovu diktirache brojccana prednost Albanaca. Albanska strana nema stvarne argumente, vech grubu silu - demografsku sliku Kosova. Od toga se ne mozze pobechi i to che bitno uslovljavati neko ressenje. Teze i logiccke konstrukcije g. Bakalija mogu samo da ulepssaju taj surovi argument Albanaca. Umesto njih treba possteno rechi: nas je 90 odsto i hochemo da se izdvojimo. Mozzete li i hochete li da se tome suprotstavite? Kako to nameravate?

Bogdan Petrovich, dipl. ing. elektrotehnike, Beograd
(Reakcija g. Petrovicha je sazzeta)

Zoran Glusscchevich

* Samuelson

Zivim na americckom Srednjem Zapadu, u drzzavi Nebraska, imam 47 godina, i tessko mi je da razumem poredjenje izmedju Kosova i Teksasa i Kalifornije, zato ssto ne vidim da se americcka vojska bori sa ljudima koji zzive u Fort Vortu ili Los Andjelesu, ne vidim da hiljade ljudi bezze u Meksiko da spasu zzivot onako kako se javlja da to ccine na Kosovu.

CCak i ovde na severu, daleko od Meksika, medju nama zzive porodice koje govore iskljuccivo sspanski, i mi zzivimo zajedno posstujuchi verovanja i tradicije onih drugih. Nadam se samo da che Jugoslavija prigrliti Kosovo i zziveti radije uz razlike nego uz prolivanje krvi.

Semjuelson

Ilber Hisa

* Lora Devlin

Dopao mi se cclanak Ilbera Hise koji mi je objasnio psihologiju Srba na Kosovu, a da nije pribegavao histericcnim napadima. Kao neko sa strane, shvatam da je problem veoma slozzen, i da je sliccan onome kako ljudi posmatraju dogadjaje u Severnoj Irskoj.

Jasno je da to nije crno-bela situacija u kojoj su dobri na jednoj strani a zli na drugoj. Zzelela bih da znam ssta je Ilber Hisa po nacionalnosti possto, ne znajuchi mnogo o situaciji, to ne mogu da zakljuccim iz njegovog teksta.

Lora Devlin