Sreda, 19.6.2013.

Tribunal odbio da komentariše pismo sudije Harhofa

Tribunal odbio da komentariše pismo sudije Harhofa

HAG - Predstavnici sudskih veća i tužilaštva Haškog tribunala odbili su u sredu da komentarišu pismo u kojem je danski sudija Frederik Harhof (Harhoff) kritikovao predsednika suda Teodora Merona (Theodor) zbog politički motivisanog uticaja na kolege.

U pismu prijateljima, koje je neko od njih dostavio danskoj štampi, sudija Harhof sugerisao je da je sudija Meron, za račun SAD i Izraela, podvrgao pritisku sudije Tribunala da hrvatskog generala Antu Gotovinu, srpskog generala Momčila Perišića i bivšeg šefa Službe državne bezbednosti Srbije Jovicu Stanišića oslobode krivice za zločine u Hrvatskoj i BiH. Pre nego što je postao američki državljanin, sudija Meron bio je ambasador Izraela u UN.

Portparolka suda Magdalena Spalinska rekla je samo, na redovnoj konferenciji za štampu, da je odlučeno da se "ni jedan aspekt" priče nastale Harhofovim pismom ne komentariše.

Isti stav preneo je i predstavnik glavnog tužioca Aleksandar Kontić.

Izveštači iz Tribunala postavili su neuobičajeno brojna pitanja, medu kojima je bilo i: "Na koji način će sud ponovo uspostaviti svoj kredibilitet", ali je odgovor bio isti: "Bez komentara".

Na pitanje da li u Tribunalu postoji telo u kojem bi sudije, izmedju sebe, mogle da izraze nezadovoljstvo ili razmatraju sopstveni rad, Spalinska je odgovorila da su "sudije sve vreme u kontaktu", medjusobno i "sa predsednikom" suda.

Upitana postoji li pravilo kojim se reguliše "javno izraženo nezadovoljstvo" sudije, predstavnica suda odgovorila je negativno.

Spalinska je izjavila i da pismo sudije Harhofa neće uticati na izricanje presude lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju, zakazano za 30. oktobar. Sudija Harhof je u procesu Šešelju član raspravnog veća.

Spalinska je odbila da "spekuliše" šta bi se dogodilo sa presudom Šešelju, ukoliko bi sudija Harhof podneo ostavku.

Novinari su portparolku suda pitali i o američkoj diplomatskoj depeši iz 2003. godine, objavljena na Vikiliksu (Wikileaks), u kojoj se sudija Meron naziva "najeminentnijom podržavaocem napora vlade SAD u Tribunalu". U depeši su citirane i reči kojim je Meron zahtevao da zvanični Vašington spreči reizbor tadašnje glavne tužiteljke Karle Del Ponte (Carla).

Pitanje je glasilo da li Tribunal planira da pokrene istragu o Meronovim razgovorima sa diplomatama SAD, kao što je učinio kada je Vikiliks ranije objavio depešu iz koje je proizlazilo da je bivši upravnik sudskog pritvora Timoti Mekfaden (Timothy McFadden) američke diplomate obaveštavao o zdravstvenom stanju Slobodana Miloševića.

Spalinska je odgovorila da "nema planova" za takvu istragu.

Na primedbu novinara da odbijanje Tribunala da komentariše Harhofovo pismo nije u skladu sa standardima odgovornosti i preglednosti koje sud zastupa u svom radu, Spalinska je uzvratila da je to mišljenje novinara koje ona ne može komentarisati.

Upitan da li tužilaštvo razmatra pokretanje postupka za reviziju presuda Gotovini i Perišiću, predstavnik glavnog tužioca Aleksandar Kontić izjavio je da ta mogućnost postoji i da je tužilac razmatra, ali da to nije "samo po sebi" povezano sa pismom sudije Harhofa.

Precizirao je da tužilaštvo ima godinu dana od izricanje pravosnažne presude da pokrene postupak, ako ima nove dokaze.

Kontić je podsetio da je tužilac Bramerc "javno izrazio nezadovoljstvo" tim presudama i prvostepenom presudom Stanišiću.

Radoša Milutinović, dopisnik agencije Beta